"Srbija bi kroz najveću direktnu investiciju u svojoj istoriji mogla da se učvrsti kao nezaobilazan deo evropskog lanca vrednosti u industriji budućnosti i da stvori visokokvalifikovana radna mesta", navodi se u tekstu.

List prenosi i da bi zemlje Evropske unije smanjile svoju zavisnost od Kine, a kroz povezivanje svojih industrijskih interesa sa interesima Srbije, vezale bi bliže za sebe tu balkansku državu koja politički balansira između Istoka i Zapada.

U analizi lista iz Frankfurta se ukazuje da je sve očiglednije da je eksploatacija litijuma u Srbiji politički neizvodljiva, jer je otpor u zemlji preveliki.

"Nema drugog političkog pitanja u Srbiji koje ujedinjuje toliko društvenih grupa kao otpor eksploataciji litijuma: levičare i desničare, mlade i stare, nacionaliste i liberale, a posebno - grad i selo", konstatuje
Frankfurter algemajne cajtung.

Nemački list podseća da je i ranije u zemlji kružilo tumačenje da bogati Zapad želi da iskoristi siromašnu Srbiju kao koloniju za sirovine.

"Dolazak nemačkog kancelara prošle godine u julu dodatno je oživeo narativ koji je na Balkanu ionako popularan, a naročito u Srbiji ga je lako aktivirati - onaj o zlim Nemcima. Njih su, kako se podseća, već jednom, od 1941. do 1945, proterali kao okupatore - pa će i sada", navodi list.

Racionalna rasprava odavno je nestala, činjenice više ne igraju nikakvu ulogu, piše list i kao simboličan primer navodi izjavu jednog gradonačelnika bosanskog provincijskog grada u čijoj okolini takođe leže nalazišta litijuma.

On je nedavno u užem krugu rekao da bi eksploatacija litijuma bila ekonomski nešto najbolje što bi moglo da zadesi njegov region, ali da ne može da nađe 50 stanovnika koji su za to.

"Slična je atmosfera i u Srbiji. (Predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, koji ni posle deset meseci ne uspeva da obuzda masovne proteste protiv svoje vlasti, politički je oslabio", ocenjuje nemački list. (kraj) vbr/ivt/dj