Priseća se da čak ni njena majka nije mogla da razume šta se zapravo dešava i zašto se njena ćerka oseća toliko loše, a trebalo bi da bude zadovoljna svojim životom.

"Majka me je svakog dana pitala kako, zašto, pa nema razloga. Ja kažem, mama, ja sam živa, zdrava, deca su mi živa, zdrava, imam posao, imam sve i hoću da se ubijem", opisuje ona.

Jedan od prvih simtoma bio je jak bol u rukama koji je dodatno pogoršavao njeno mentalno stanje.

"Osećala sam se bespomoćno, bezvoljno. Meni dan nema početak, nema kraj, nema momenat za odmor. Dete je jako malo spavalo. Nemam vremena za sebe. Održavala me je neka moja unutrašnja mentalna snaga i, naravno, ljubav prema detetu", iskrena je Marković.

Borba je trajala skoro godinu dana, a dodatno ju je produžilo i to što ona nije želela da prestane sa dojenjem, na čemu je njen lekar insistirao da bi moglo da se počne sa uzimanjem lekova.

"Prilagođavanje mog deteta na veštačko mlstručnjkaeko trajalo je skoro četiri meseca, a ja sam bila u agoniji", rekla je Marković i istakla da je naknadno od međunarodnih saznala da postoje lekovi koji služe u borbi protiv depresije, a mogu da se koriste i za vreme dojenja.

Sagovornica FoNeta ističe da je stigma toliko jaka da joj je i nakon četiri godine veoma teško da se svega priseća. Ipak, ističe i da o postporođajnoj depresiji mora da se govori, jer ima mnogo žena koje se suočavaju sa tim teškim stanjem, ali zbog nerazumevanja okoline o tome ćute.

"Jedna moja drugarica godinama nije smela da izađe iz svog dvorišta. Možete li da zamislite koliki je to bol i da nju niko ne razume, ni rođena majka, a da ne pričamo o suprugu i svekrvi", navela je Marković i istakla da joj se, kada je počela da javno govori o postporođajnoj depresiji, javilo mnogo žena sa istim iskustvom koje su od nje htele da čuju samo jednu stvar - proći če.

Smatra da svi kao društvo treba da pokažemo više razumevanja, a manje osuđivanja. Za one čiji se bližnji suočavaju sa postporođajnom depresijom, izdvaja jednu rečenicu koju bi trebalo da upamte.

"Moramo, kad su ovakve stvari u pitanju da budemo oprezni, da tu osobu pitamo jednom jedinom rečenicom - kako ja mogu da ti pomognem? Ništa drugo, ne moramo nikakve savete, nikakve zaključke, ne moramo da tražimo
nikakva obrazloženja, opravdanja. Dovoljno je razumevanje i to - kako ja mogu da ti pomognem?", zaključila je Marković.

Nedavno predstavljeno istraživanje "Mentalno zdravlje mama u postporođajnom periodu" pokazalo je da postporođajnu tugu - "baby blues", u prvih šest meseci nakon porođaja doživljava i do 80 odsto porodilja, ističu iz organizacije Centar za mame.

Iscrpljenost i bezvoljnost postali su, kako se navodi, normalna stanja za 80 odsto porodilja, a gotovo polovina mama često se osećala usamljeno ili je imala osećaj krivice i posramljenosti bez jasnog razloga.

Prema istraživanju, epizode nekontrolisanog plača dešavale su se kod skoro 60 odsto ispitanica, a posebno zabrinjava podatak da je 27,2 odsto mama makar jednom pomislilo da ne želi da postoji, što je jasan poziv za rani skrining i brzu, neosuđujuću stručnu podršku.

Istraživanje Centra za mame sprovedeno je u formi anonimne onlajne ankete u avgustu ove godine, na uzorku od 1.701 mame iz Srbije. (kraj) ts/bom/dj