BEOGRAD -
Nenamerno širenje dezinformacija nije nova pojava, ali je tokom godina postajala sve moćnija sa razvojem inovativnih tehnologija i povećavanjem uticaja kreatora sadržaja na društvenim mrežama, i to ne treba mešati sa kvalitetnim novinarstvom i cirkulacijom pouzdanih informacija, u skladu sa profesionalnim standardima i etikom, piše Demostat.
Posledica do koje je to dovelo je da nenamerno proširene dezinformacije u digitalnom okruženju, a u kontekstu sveopšte društvene polarizacije, imaju veliki potencijal da ugroze slobodu izražavanja, koja je od presudnog značaja za kvalitetno, profesionalno i etikom vođeno novinarstvo.
Imajuću ovo u vidu, strategije za borbu protiv dezinformacija trebalo bi da u sve većoj meri teže da budu društvenog i obrazovnog, a manje penalnog karaktera, kako bi se osiguralo da pravo na slobodu izražavanja ne bude narušeno preširokim zakonskim odredbama koje kriminalizuju ili zastrašuju izražavanje. (kraj) is/mk
.jpg "Predata lista 1 od 5 miliona")
