Prosek u 27 zemalja EU je, s druge strane, 57.342 sata. Najviše rade Estonci i to 71.331 sat, navodi se u studiji.

U Nemačkoj se već dugo raspravlja o nedostatku kvalifikovanih radnika, uvođenju četvorodnevne radne nedelje i povećanju starosne granice za penziju.

Autori studije su koristili podatke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i statističke agencije EU Eurostat.

Širom Evrope razlike su ogromne, bilo da je reč o godišnjem radu ili ako se posmatra čitav radni vek.

Ako se gleda samo prosečan broj decenija koje ljudi provedu radeći, Nemačka je u prvoj trećini sa 39,3 godine.

Najduže, prema ovom parametru, rade Islanđani - 45,4 godine, dok je prosek u EU 36,5 godina. Najkraći radni vek je u Rumuniji, 31,5 godina.

Institut Roman Hercog navodi da natprosečan udeo od 77,3 odsto radno sposobnog stanovništva u Nemačkoj zaista i radi, dok je prosek u EU 70,3 odsto.

S druge strane, godišnje radno vreme u Nemačkoj je veoma kratko i iznosi oko 1.340 časova, što objašnjava procenu ukupnog broja radnih časova tokom radnog veka.

Kao i mnogi ekonomisti, autori se zalažu za novo povećanje starosne granice za penziju, na preko 67 godina, koja će se primenjivati od 2031, s obzirom na nedostatak kvalifikovanih radnika i finansijsko opterećenje penzionih fondova.

Pored toga, institut preporučuje da nemačka vlada daje više podsticaja za dobrovoljni rad – uključujući i rad na nepuno radno vreme – u starosnoj dobi za penzionisanje.

"Srebrni radnici" mogu barem delimično da nadoknade manjak stručnih radnika.

"Želja mnogih ljudi da manje rade i ranije odu u penziju ne uklapa se u eru demografskih promena", rekao je izvršni direktor Instituta Roman Hercog Randolf Rodenštok (Rodenstock). (kraj) dep/mk