"Parkovi u kojima se grade objekti umetnosti nisu novost u svetu. Uzmimo primer parka La Vilet u Parizu gde se nalazi muzej muzike, muzej tehnike...", izjavio je akademik Branislav Mitrović.

"Još od vremena Dobrovića u parku Ušće planirani su objekti kulture", naveo je Mitrović i dodao da je konkurs video kao kontinuitet ideje tog vremena.

"U svemu što smo do sada učestvovali, trudili smo se da bude transparentno, da budemo u dijalogu i da obrazlažemo ono što radimo", naveo je Mitrović.

Na komentar novinara da ljudi iz struke Mitrovića vide kao arhitektu od ugleda i kredibiliteta, te da se pitaju zašto je jedan takav čovek učestvovao na konkursu koji je posledica štetnog plana detaljne regulacije iz 2019. godine, akademik Mitrović odgovara da su konkursi "njegov život".

"Ne razumem odijum protiv konkursa. Konkursi su demokratska procedura za dobijanje najboljih arhitektonskih rešenja", istakao je Mitrović.

Krovovi Akvarijuma i Prirodnjačkog muzeja i Aneksa Muzeja savremene umetnosti napravljeni su kao zeleni zastor, upravo zato da bi se omogućio neprekidni vizuelni tok parka", rekao je Mitrović.

On je istakao da akvarijum neće biti samo turistička atrakcija, već i centar nauke. "Akvarijum će imati podlogu u naučno-istraživačkoj oblasti. To treba da bude pedagoško i interaktivno iskustvo za mlade", naveo je Mitrović.

On je dodao da nije pristica gondole koja se u javnosti pominje kao jedan od objekata koji će se graditi u parku Ušće.

Arhitekta Mitrović je izjavio da se on i njegov tim trude da ispune rokove koji su do početka Ekspa. "Zato je izabran Ronesans kao velika evropska kompanija koja ima kapacitete da projekat završi u tom roku", ukazao je Mitrović.
(kraj) def/bdr