"U pisanju njegova dosledna, dosledna jasnoća antičkih filozofa, sažeti iskaz, naglasak i poentiranje stanovišta, to je prepoznatljivi Mićunov stil. Nema ishitrenih tvrdnji bez razvijene rasprave, nego zaključak dolazi nakon zanimljivog razmatranja i sučeljavanja podataka", rekla je Vida Ognjenović.

Kazala je da će njegova dela ostati kao uzori, udžbenici i kao vrhunska lektira iz nauke o društvu.

Vida Ognjenović je navela da je sa decom razgovarao kao sa odraslima, sa odraslima takođe ozbiljno i uvek malo podučavajući sagovornika, naglasivši i da se svaka žena u njegovom prisustvu ponašala i osećala kao vojvotkinja.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da je Mićunović bio čovek od strasti i profesor u pravom smislu te reči.

Podsetivši kako su postali saborci, Sonja Liht je navela da je 1968. godina za mnoge predstavljala najznačajniji trenutak, navodeći da su onda, zajedno sa Mićunovićem, bili deo jednog pokreta, ubeđeni da žive revoluciju.

"Naravno, kratko je trajalo. Ozbiljna cena je plaćena. Neki su završili u zatvoru, našim profesorima je oduzeto pravo da budu profesori. I evo sada, nažalost, moramo da kažemo, on je poslednji koji je otišao, ali je svoju fantastičnu energiju zadržao do kraja", rekla je Sonja Liht.

Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić setio se perioda kada je upoznao Mićunovića, navodeći da ga je on naučio mnogo čemu - logici, šahu, pominjao mu je Okamovu bitku.

Tadić je rekao da je Mićun bii filozof, da je voleo matematiku, matematičku logiku, da je bio čovek velikog obrazovanja, naracije, erudita i naprosto "jedan od retkih".

"On je bio jedan od najvećih koji su verovali da je svaka žrtva potrebna i da je svaka žrtva ispravna. Trpeo je mnogo - ogromne pretnje, oduzimanje pasoša, životne pretnje, egzistencijalne pretnje. Uprkos tome, on se odupirao", rekao je Tadić.

Navodeći da je pobuna ključno pitanje u izgradnji demokratije, Tadić je istakao da je Mićunović žudeo za tim da nastane ponovo višepartizam, stranke koje bi mogle biti temelj jednog organizovanog institucionalnog demokratskog života.

Tadića je kazao i da Demokratska stranka nosi greh prema Mićunoviću jer ga je isključila, dodajući da to mnogi ne znaju, misleći da ju je on napustio.

Navodeći kako odlaze najbolji, Tadić je izazio nadu da će mladi studenti moći da popune to mesto, naglasivši da je siguran u to da je Mićun do poslednjeg trenutka u njih verovao.

Novinar Andrej Ivanji rekao je da je "Mićun" postalo samo po sebi titula kada se priča o nekoj borbi za demokratiju.

Ivanji je naveo da je od Mićunovića naučio šta znači kultura dijaloga - razgovarati sa nekim, čuti mišljenja i da se možda iz svega toga izrodi ono najbolje.

"Ono što je dobro je da su tu ovi studenti koji traže ono za šta se Mićun borio čitavog života i meni je žao što nije dočekao da vidi da to što je on toliko želeo - jedna normalna funkcionalna demokratija - zaživi u Srbiji. I to je nekako tužno, ali ono što nije tužno je da ima neko ko tu borbu nastavlja i ja sam siguran da će dobiti", kazao je Ivanji.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković rekla je da je Mićunović bio sjajan govornik, da njegova radoznalost nije imala granice, navodeći da je svoje široko enciklopedijsko znanje stalno unapređivao osvajajući nove teme i upoznajući nove autore.

"Bio je iskreni borac za rodnu ravnopravnost, razumeo je teškoće s kojima se žene suočavaju u društvu. Govorio je strastveno protiv neograničenog bogaćenja pojedinaca današnjeg vremena, sebičnog individualizma, opadanja kvaliteta obrazovanja i zdravstva i odsustva solidarnosti", rekla je ona.

Navodeći da je za razliku od ogromne većine naših političara, Mićun bio čovek kulture, Nataša Vučković je objasnila da je on odlično poznavao klasičnu muziku, čitao i pisao poeziju, odlazio redovno u pozorište, radovao se da vidi novu postavku "Garderobera" ovoga maja - što mu se, nažalost, nije ostvarilo.

Dragoljub Mićanović preminuo je 26. maja u 96. godini. (kraj) vbr/mv/dj