Buđenje ranog proleća dovelo je do razbuđivanja investitora i njihovih očekivanja u pogledu negativnih posledica i dužine trajanja sukoba na Bliskom istoku. Od očekivanja o privremenoj obustavi snabdevanja energentima iz tog dela sveta, kolektivno mišljenje investitora - posle eskalacije sukoba, ide ka očekivanju o dugoročnoj šteti po energetsku infrastrukturu i snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz tog dela sveta.

To je automatski očvrslo uverenja o rastu inflacije na duži rok, pa je tako preovlađujuće mišljenje investitora da će američke Federalne rezerve do oktobra - umesto sniženja, posegnuti za podizanjem svoje kamatne stope. Trenutne procene da se to dogodi stoje na oko 50 odsto verovatnoće. Takođe, to se od ranije očekuje i od Evropske centralne banke, a Evropu, povrh toga, verovatno očekuje i jači pad privredne aktivnosti od ostatka sveta zbog velike zavisnosti od visokih cena nafte i prirodnog gasa.

Nemački indeks akcija Dax 40 opao je skoro 14 odsto sa najvišeg nivoa dostignutog sredinom januara, dok je sveevropski Euro Stoxx 600 u padu oko 11 odsto. Zlato, koje se smatra(lo) sigurnim utočištem u doba inflacije, u slobodnom je padu cene, i u ponedeljak ujutro je prišlo na 4.100 dolara za finu uncu, dok je krajem januara vredelo oko 5.500. Pritisnuto perspektivom visokih kamatnih stopa i jačim dolarom, dragoceni metal je žrtva snažne potražnje za gotovinom.

Gotovina i to ona denominovana u dolarima, (p)ostaje ultimativna sigurna luka za investitore (safe haven). Geografska udaljenost Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od epicentara svetskih vojnih sukoba dodatno je ojačana činjenicom da su SAD najveći proizvođač nafte u svetu sa neposrednim susedom, Kanadom, četvrtim svetskim proizvođačem nafte, ali i sa Norveškom.

Ćudljivi i prevrtljivi mart, inače bog rata u rimskoj mitologiji (Mars), vrlo je nezgodan za finansijska tržišta. Epidemija korona virusa u martu 2020. godine označila je potop finansijskog tržišta. Snažno povlačenje 2021. godine od nekoliko procenata, pa volatilna i vrlo negativna 2022. godina, zatim kriza kalifornijskih banaka 2023. godine, poslednji snažni pad finansijskog tržišta prošle godine od preko 20 odsto tokom „Tramp tantruma“ i uvođenja visokih carina ostatku sveta - sve te epizode su manje više otpočinjale i zahutavale se u martu.

Prošle sedmice, proizvođač memorijskih čipova Micron Technology prijavio je kvartalni prihod od 23,86 milijardi dolara u odnosu na 13,64 milijarde dolara u prethodnom kvartalu i 8,05 milijardi dolara u istom periodu prošle godine. Jedna od pobednika prethodne sedmice bila je akcija kompanije Dell, velikog proizvođača servera za data centre. Dell je porastao nakon vesti da je konkurent, Super Micro Computers, koga od ranije prate kontroverzne vesti, prekršio sankcije SAD o izvozu čipova Nvidia-e u Kinu.

Produženje licence za NISKancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je operativnu licencu za Naftnu industriju Srbije (NIS) do 17. aprila, do kada je i Jadranski naftovod dobio novu licencu od OFAC-a kojom mu se odobrava transport sirove nafte u okviru ugovora koji ima sa NIS-om.

Finansijski izveštaji NIS-a na sajtu Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da je neto gubitak u 2025. godini iznosio oko 104,5 miliona evra.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se razgovara sa naftnim kompanijama o prodaji 40.000 tona nafte iz robnih rezervi u cilju održavanja stabilnog snabdevanja tržišta Srbije.

Vlada Srbije odlučila je da dodatno smanji akcize na gorivo u iznosu od 40 odsto, pa je kumulativno smanjenje sada oko 61 odsto. Procene su da će to smanjiti budžetske prihode za više od sto miliona evra mesečno.

Aerodrom „Nikola Tesla“ saopštio da je za osam godina od potpisivanja ugovora o koncesiji sa koncesionarom Vinci-jem, povećan kapacitet, uvećan broj putnika za 60 odsto, a broj letova za 36 odsto. U modernizaciju aerodroma uloženo je više od 360 miliona evra.

U prethodnoj nedelji su zabeležena i dva sajber-napada hakera na dve velike državne institucije u Srbiji - Telekom i APR.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti potpisan 26. ili 27. marta na rok od šest meseci.

Češka Škoda i kragujevačka MIND Grupa su objavili da planiraju da u Srbiji proizvode šinska vozila, ne samo električne vozove, već i tramvaje prilagođena potrebama Beograda. (kraJ) def/dj