Pozitivno unapređenje je i vraćanje sistema “obavezna opomena pred utuženje”, pa komunalna i državna preduzeća neće moći da sporna potraživanja od korisnika ustupe odmah javnim izvršiteljima, već će o njima odlučivati sud.

Ipak, koliko god da su potrošači zadovoljni što će uvidom u cene raznih roba i usluga moći lakše da se opredele, toliko bi trebalo da ih zabrine to što primedbe koje su se u javnoj raspravi čule na član 4 uglavnom nisu uzete u obzir. Naime, taj deo zakona, takođe sa primenom “odmah”, propisuje da se novi ZZP primenjuje na odnose potrošača i trgovca, osim kada je taj odnos uređen nekim od posebnih zakona koji je usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU).

U takvim slučajevima neće se primenjivati ZZP već taj posebni zakon – na primer zakoni o komunalnim delatnostima, energetici, elektronskim komunikacijama, trgovini… Praktično, u oblastima gde je do sada, prema iskustvima organizacija za zaštitu prava potrošača, bilo najviše žalbi.

"To je najpogubnija odredba sa stanovišta zaštite potrošača doneta očigledno pod velikim pritiskom. Njome je ZZP-u uslovno ukinut status krovnog, sistemskog zakona koji ni jednim drugim zakonom ne možete da pobijete. Takođe, odluku da li će se primenjivati odredbe ZZP-a ili naprimer Zakona o energetici u delu koji se odnosi na potrošače i njihova prava, odlučivaće Vlada Srbije", naveo je za Demostat Jovan Ristić iz Udruženja potrošača “Efektiva”, autor knjige “Nevidljivi zakon” o poraznoj sudskoj praksi u primeni ZZP.

Ristić je dodao da je sporna odredba doslovce prepisana iz crnogorskog zakona iako njihov pravni sistem nije isti kao u Srbiji.

Uz to, naglašava Ristić, zakonodavac je iz evropskih direktiva lukavo protumačio da EU daje prednost sektorskom pristupu u odnosu na opšti sistem zaštite prava potrošača iako takav stav nigde u dokumentima Unije ne može da se nađe.

"Poseban problem u primeni ovog zakona su veliki državni sistemi i njihov odnos prema potrošačima. Naprimer, Zakon o energetici katastrofalnim članom 197 pravi diskriminaciju među korisnicima i kažnjava potrošače koji nemaju 'pametna brojila' a njih je 83 odsto u Srbiji time što im - ako sami ne očitavaju brojila, isporučuje račune koji se zasnivaju na prosečnog potrošnji, takoreći odokativnom metodom. Jako problematičan biće i zakon o elektronskim komunikacijama koji potrošačima umanjuje pravo na reklamaciju", naveo je Ristić.

Prema njegovim rečima, novim zakonom umanjeni su rokovi za reklamaciju po osnovu saobraznosti.

"To je apsolutno povlađivanje trgovcima. Jeste da su njima ovim zakonom nametnute neke obaveze, ali ključno pitanje, kvalitet robe, gde imamo problema sa monopolistima, ostvareni su najveći prodori na štetu potrošača i njihovih ranije stečenih prava", ocenio je Ristić. (kraj) vem/dj