Prema njegovim rečima, ulaganja u veštačku inteligenciju, data centre i čipove dostigla su ove godine dve milijarde dolara dnevno, dok su 2024. godine iznosila oko 400 miliona dolara dnevno, a 2025. godine milijardu dolara dnevno.

On je naveo da projekcije pokazuju da će se ta ulaganja povećati na tri milijarde dolara dnevno do 2029. godine, pri čemu kapital dolazi iz državnih investicionih fondova, porodičnih investicionih kancelarija i fondova rizičnog kapitala.

"Rezultati takvih ulaganja su višestruki. Doživećemo isto toliko promena u narednih 10 godina koliko smo videli u prethodnih 100 godina", rekao je Dijamandis.

Govoreći o tehnološkom razvoju, on je ukazao da računarska snaga raste približno 10 puta godišnje i da je u poslednjih 50 godina povećana čak 10 milijardi puta.

"Očekuje se da će se računarska snaga povećati dodatnih hiljadu puta u narednih pet godina", rekao je Dijamandis, ocenjujući da upravo eksponencijalni rast računarskih kapaciteta predstavlja osnovni pokretač promena koje zahvataju privredu i svakodnevni život.

Predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza Darko Popović rekao je da je čovečanstvo tokom 20. veka ostvarilo istorijski uspeh produženjem životnog veka, podsećajući da je prosečan životni vek pre jednog veka bio kraći od 40 godina.

Kako je naveo, savremeno društvo danas ulazi u novu fazu u kojoj fokus više nije samo na produženju života, već na očuvanju zdravlja, vitalnosti i samostalnosti u poznim godinama.

"Dodali smo godine životu, a sada je pred nama izazov kako da dodamo život godinama", rekao je Popović.

On je ocenio da produženje životnog veka otvara i brojna pitanja o obrazovanju, karijeri, dužini radnog veka, konceptu penzionisanja i investicionim horizontima, zbog čega se tema dugovečnosti sve više nalazi na preseku medicine, tehnologije i ekonomije. (kraj) vbr/bom/mk