PAD CENA NAFTE

Cene nafte beleže oštar pad na svetskim tržištima posle objave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da je rat u Iranu završen i da je postignut "veliki sporazum", pa se jutros cena brent nafte na azijskim i evropskim tržištima kretala između 82,70 i 83,20 dolara.

Samo u petak, brent nafta bila je skuplja za više od 5 odsto. Američka sirova nafta WTI pojeftinila je za više od 4,5 dolara, odnosno oko 5,4 posto, pa je trgovanje u petak završeno na 84,88 dolara po barelu, prenosi Bi-Bi-Si (BBC) i druge agencije.

VIŠA KAMATNA STOPA

Evropska centralna banka podigla je prošle nedelje svoju referentnu kamatnu stopu s dva na 2,25 odsto. Namera joj je da tako obori inflaciju, koja se u EU gotovo udvostručila od januara do aprila, navode mediji.

UPOZORENJE MMF

Privreda Evrozone ove godine će beležiti slabiji rast od očekivanog zbog rata na Bliskom istoku i povećanja cene energenata. Uz to problem je starenje stanovništva i slabije poboljšanje produktivnosti, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF).

Nova prognoza niža je za pola postotnog boda pre početka američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Ormuskog moreuza. U odnosu na procenu iz aprila snižena je za 0,2 postotna boda.

RATNA EKONOMIJA U RUSIJI

Kremlj je faktički završio prelazak ekonomije na ratni režim, a federalni budžet pretvoren je u instrument finansiranja rata protiv Ukrajine, navodi se u analizi bivšeg ukrajinskog diplomate Oleksandra Levčenka koju objavljuje Demostat.

Centralna banka Rusije već je upozorila na potrebu dugotrajnog zadržavanja visoke referentne kamatne stope zbog rastućeg budžetskog disbalansa, naveo je Levčenko i dodao da Fond nacionalnog blagostanja, koji se smatra glavnim rezervnim mehanizmom za očuvanje budžetske stabilnosti, pri sadašnjem tempu rasta deficita rizikuje da iscrpi likvidni deo svoje imovine već do kraja godine.

PRVI BILIONER

Osnivač i izvršni direktor kompanije SpejsX Ilon Mask zvanično je postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.

Njegovo bogatstvo sada je veće od ekonomija velikog broja država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južna Afrika, u kojoj je Mask rođen (480 milijardi).

BEZ GARANCIJA NIŽIH CENA

Čelnik američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy, koja bi trebala graditi gasovod Južna interkonekcija kroz Bosnu i Hercegovinu, kazao je, za Federalnu TV BiH, da još prikupljaju sredstva za projekt, izrazivši uverenje da će biti realizovan, ali bez garancija da će osigurati niže cene gasa za potrošače.

ISTA KAMATNA STOPA U SRBIJI

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, odnosno da na istom nivou od 4,5 odsto ostane kamata na depozitne i sedam odsto na kreditne olakšice.

INFLACIJA

Međugodišnja inflacija je u aprilu iznosila 3,3 odsto, pri čemu je njeno ubrzanje sa 2,8 odsto u martu gotovo u potpunosti posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu, saopštio je Izvršni odbor Narodne banke Srbije.

NIS TRAŽI LICENCU

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zahtev za novu posebnu licencu Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAK) američkog Ministarstva finansija kako bi joj se omogućilo da nesmetano obavlja operativne aktivnosti i posle 16. juna, kada ističe licence izdata u aprilu.

MOL I VLADA SRBIJE

Mađarska kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama i dalje su u toku kako bi se finalizovala transakcija, naveo je MOL.

POPULISTIČKA MERA

Broker i finansijski analitičar Nenad Gujaničić izjavio je FoNetu da je najava da će Srbija kupiti pet odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) populistička i da ne donosi bolju poziciju državi, dodajući da Srbija nikada nije koristila ni prava koja ima sa 30 odsto akcija NIS i dodao da će jedina korist biti to što će Srbija imati pet odsto veću dividendu ako kompanija NIS bude ostvarila dobit.

RAST TROŠKOVA

Fiskalni savet Srbije objavio je procene da bi samo za EKSPO i neposredno povezane projekte ukupni troškovi mogli da iznose oko 3,4 milijarde evra, uz upozorenje da su troškovi osam velikih putnih pravaca porasli za 80 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene iznose.

U analizi se navodi da strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP u 2026. i 2027. godini, odnosno 2,5 odsto BDP u periodu 2028–2029, što bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine.

VEĆE DEVIZNE REZERVE

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju maja iznosile 29,88 milijardi evra, što je povećanje u odnosu na kraj aprila od 1,72 milijarde evra a da su rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju maja iznosile 54,31 tone i imale vrednost od 6,8 milijardi evra, što je činilo 22,8 odsto bruto deviznih rezervi.

Neto devizne rezerve, odnosno bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima, na kraju maja iznosile su 25,41 milijardi evra, saopštila je NBS.

RAST PROSEČNE ZARADE, MANJE ZAPOSLENIH

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u martu 2026. godine iznosila je 121.650 dinara i bila je realno veća za 9,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navedeno je u Mesečnom statističkom biltenu Republičkog zavoda za statistiku za mart 2026. godine.

Ukupna registrovana zaposlenost u martu ove godine manja je za 12.206 osoba lica u odnosu na mart 2025. godine.

CENE GORIVA USRBIJI

Cena evrodizela i benzina biće do 19. juna niža za dva dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.Litar evrodizela koštaće 220 dinara, a litar evro premijuma BMB 95 194 dinar.

VIŠE CENE

Potrošačke cene u maju u poređenju sa istim mesecom prošle godine povećane su 3,5 odsto, a u odnosu na april ove godine 0,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

PRENAMENA ZEMLJIŠTA

Prvi zvanični izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o cenama poljoprivrednog zemljišta pokazuje da hektar oranice u Srbiji prosečno vredi 9.583 evra, kao i to da je najskuplje zemljište u regionu Beograda, gde su cene više nego u Vojvodini, inače poznatoj po najkvalitetnijoj obradivoj zemlji. To znači da je tržište sada sve manje vođeno kvalitetom zemlje i potencijalom za obradivost (arabilnost), a sve više očekivanjima buduće prenamene, piše Blumberg.

DIGITALNI STANDARD ZA PROJEKTOVANJE

Građevinske kompanije i preduzetnici u Srbiji biće u obavezi da od 1. januara 2028. godine primenjuju digitalni standard za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektima BIM (Building Information Modeling), što bi moglo da poveća efikasnost domaće građevinske industrije, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).(kraj) elh/bdr