"Prema rečima gradske čistoće u Novom Pazaru, deponija u Raškoj ne može da primi sav komunalni orpad pa se odvozi samo nekoliko kamiona a potrebno je oko 30. Najugroženiji su meštani okolnih sela u blzini deponije koja gori", naveo je Hrapović i dodao da je jednom prilikom i sam pokušao da se spusti u deponiju, a zbog nesnosnog smrada nisu mu bile dovolje ni dve maske.

Hrapović ističe da je Novom Pazaru potrebna nova sanitarna deponija sa reciklažnim centrom, ali da se to kao rešenje ne nazire u skorije vreme.

Skup "Bašta pepeo 2.0" u selu Rošci na Kablaru inicirao je tehnolog Velimir Mitrović koji je istakao da postoji 27 regionalnih deponija na kojima u ovom momentu ima oko 25 miliona tona istih onih materijala za koje se smatra da bi trebalo otvarati rudnike da bi se došlo do njih.

On ističe da bi logično bilo da deponije očistimo i da iz njih crpimo sirovine.

Mitrović je naveo i da je godišnji priliv na te deponije oko dva miliona tona otpada.

"Treba da podignemo tehologiju upraljanja materijalima tako da, umesto da se deponuje 85 do 90 odsto otpada da to spustimo na ispod 20 odsto. Zatim će neke buduće generacije, novim tehnologijama spustiti na pet odsto. Na toliko je, prema naučnim podacima moguće spusti. Tada to više neće biti deponije nego preradni centri", navodi Mitrović.

On ističe da su deponije velika opasnost zbog kancerogenih materijala i efekta staklene bašte.

"Deponovanje je odlaganje problema, to nije rešavanje i taj problem se nagomilava i raste", poručio je Mitrović i istakao važnost konkretizacije zakonske regulative u toj oblasti.

Mitrović je godinama radio na zaštiti životne sredine u okviru užičke deponije "Duboko" koja je tamošnjem kraju donela velike probleme, požare i zagađenje. Na ekološku katastrofu koja se na toj deponiji desila u maju prošle godine podsetio je i predstavnik udruženja "Da ne dišemo Duboko" Jovan Topalović.

Građani su tada sudskim putem, a zatim odlukom Republičke ekološke inspekcije, uspeli da prekinu rad deponije, ali suština problema i dalje nije rešena.

"Dat je rok od 180 dana da se izvrši sanacija i rekultivacija, ali ništa od toga nije učinjeno. Na depoiji više nama prijema smeća, ali se i dalje ispuštaju otpadne vode, reka Lužnica je zagađenja i to je i dalje velika opasnost po čitavu životnu sredinu", naveo je Topalović.

Dugogodišnji učesnik u projektima koji se bave upravljanjem otpadom Miloš Radojević istakao je da će Srbija morati ozbiljno da se pozabavi selekcijom i razdvajanjem otpada i nacionalnim strategijama u tom segmentu.

Predsednica Saveza ekoloških organizacija Srbije Ljiljana Bralović smatra da je problem odlaganja otpada nužno rešiti dok je to još moguće i dok ne bude kasno.

"Da ne dođemo u situaciju da stranci za veliki novac rešavaju naš problem otpada i da stranci recikliraju ono što im je potrebno, a da nama vrate ono što nije razgradivo i ne može da se reciklira", upozorila je Ljiljana Bralović.

I sama lokacija na kojoj je održan održan skup je simbolična - stari ekološki centar kod Kablara, koji je danas zapušten zbog nebrige lokalnih vlasti.

Skup "Bašta pepeo 2.0." koordiniraju Polekol i Savez ekoloških organizacija Srbije (SEO), uz podršku organizacija Helvetas, Građanskih inicijativa i programa Zajedno za aktivno građansko društvo "Akt", koji finansijski podržava Vlada Švajcarske. (kraj) vem/bom/dj