LONDON -
Skloni smo da povezujemo dinosauruse sa urlikom koji se trese, ali najnovija istraživanja pokazuju da je to verovatno greška jer bi čovek današnjice više osetio nego što bi čuo zastrašujuću nisku frekvenciju zbog koje bi pobegao, piše danas BBC.
Uz pomoć malobrojnih fosila i naprednih tehnika analize, naučnici su počeli da sklapaju mozaik o tome kako bi dinosaurusi, koji su izumrli pre 66 miliona godina, mogli da zvuče.
Zaključili su da je pogrešno bilo oponašanje zvukova krokodila, kako je Stiven Spilberg "rešio problem" oglašavanja dionosaurusa u filmu "Park iz doba Jure".
Australijski istraživač Tom Vilijamson kaže da bi zvuk dinosaurusa opisao “kao onostrani” i da se "naježio kroz kičmu" kada ga je čuo.
Najbliža analogija kod današnjih životinja bilo bi vibrirajuće oglašavanje južnog kazuara, australijske ptice koja ne leti, a emituje niz dubokih režanja koj odjekuju kroz guste šume u kojima žive.
Za razliku od takvih zvukova niskih frekvencija svojstvenim odraslim dinosaurusima, mali dinosaurusi ili tek izglegli mladunci oglašavali su se piskom.
Ako zamislimo period krede sa piskom manjih dinosaurusa i pretećom tutnjavom divova negde u daljini, suočeni sa takvim napadom na uši i vibriranjem kroz vaše kosti, vredi razmisliti da li biste ostali da ih bolje pogledate ili biste se jednostavno okrenuli i pobegli, piše BBC. (kraj) dep/dpv
