Upravo to potvrđuju i rezultati ankete koju tradicionalno sprovodi PR agencija Chapter 4, a koja je pružila uvid u to kako organizacije danas razumeju i primenjuju ESG i DEI principe u komunikaciji.

ESG (Environment, Social, Governance) je skup kriterijuma koji se koriste za ocenjivanje koliko kompanija ozbiljno pristupa održivosti u tri dimenzije: životna sredinu (uticaj poslovanja na prirodu – npr. emisija ugljen-dioksida, upotreba resursa, upravljanje otpadom, klimatski rizik), društveni aspekt (standardi prema zaposlenima, partnerima, dobavljačima, zajednici – uključujući bezbednost, radne uslove, socijalni uticaj i DEI – diversity, equality, inclusion) i prakse upravljanja (transparentnost, etičko ponašanje, odgovornost, struktura upravljačkih tela).

„Rezultati ankete pokazuju da se organizacije nalaze u različitim fazama razumevanja i primene ESG i DEI principa, ali i da postoji jasna svest o potrebi za odgovornijom i transparentnijom komunikacijom. Upravo zato je ovakvo istraživanje važno. Ono pruža realan uvid u to gde se trenutno nalazimo kao tržište, ali i u kom pravcu bi trebalo da se razvijaju prakse kako bi komunikacija o održivosti bila zasnovana na činjenicama i merljivim rezultatima čime se dodatno učvršćuje poverenje javnosti“, izjavila je Milena Avramović Bjelica, suosnivačica i izvršna direktorka agencije Chapter 4.

U Srbiji skoro četvrtina ispitanika navodi da njihove organizacije još uvek nemaju ESG u fokusu. Vidimo da postoji značajan prostor za unapređenje u odnosu na razvijena tržišta, gde je izveštavanje o ESG aktivnostima široko rasprostranjeno i ostaje stabilno uprkos makroekonomskim i geopolitičkim izazovima.

Kada je reč o integraciji ovih principa, oko 45 odsto organizacija u Srbiji nema strategiju, razmatra je ili je u početnoj fazi primene.

Samo osam odsto navodi da je implementacija u zreloj fazi, što ukazuje na to da većina i dalje traži optimalan model za sistemsko uključivanje održivosti i inkluzije.

Trendovi u komunikaciji održivosti

Više od trećine ispitanika primećuje manje opštih poruka i veći oslonac na konkretne i proverljive informacije o održivosti, što ukazuje na sazrevanje tržišta, veću transparentnost i rastuća očekivanja javnosti kada je reč o odgovornosti kompanija.

Među trendovima koje ispitanici u Srbiji izdvajaju su povezivanje ESG-a sa poslovnim performansama (39 odsto) i veći fokus na merljive podatke (34 odsto).

Greenwashing naspram greenhushing-a

Greenwashing (obmanjujuće ili preuveličano prikazivanje da organizacija doprinosi održivosti više nego što to zaista čini) je uglavnom poznat pojam.

Međutim, dve trećine ispitanika navodi da njihove organizacije nemaju smernice za borbu protiv greenwashing prakse u komunikaciji. Podaci ukazuju da postoji svest o problemu, ali su mehanizmi za njegovo sistemsko rešavanje nedovoljno razvijeni.

Sve češće se javlja i greenhushing – izbegavanje komunikacije o ESG aktivnostima zbog straha od kritike – koji delimično prepoznaju i naši ispitanici.

Taj fenomen dodatno komplikuje komunikaciju, jer pokazuje da organizacije balansiraju između potrebe za transparentnošću i straha od reputacionog rizika.

Uticaj dezinformacija na komunikaciju

Dezinformacije su problem koji je prepoznat kao faktor poslovnog rizika.

Većina ispitanika (57 odsto) smatra da ESG i DEI komunikacija treba da bude zasnovana na činjenicama. Ispitanici uočavaju globalno prisustvo dezinformacija i skepticizma (skoro 40 odsto) - negiranja klimatskih promena, otpora uključivanju DEI, ili pokušaja relativizacije ESG tema u komunikaciji

Kao ključne mere u borbi protiv toga izdvajaju se jasni interni standardi, edukacija zaposlenih i menadžmenta,  proaktivnu komunikaciju koja je bazirana na transparentnim podacima, zatim objavljivanje merljivih rezultata i ciljeva. (kraj) dep/dj