Šole koji je ove sedmice posetio Beograd i Prištinu u intervjuu za "Fajnenšel tajms" opisao je pristup "korak po korak" kao potencijalni put napretka u dijalogu Beograda i Prištine, odnosno rešenja.

Prvi korak bi bio da Srbija i Kosovo normalizuju odnose, čak i bez potpunog uzajamnog priznavanja, kao što su to učinile druge zemlje, kazao je Šole. 

"Bar kao početni korak, to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put na kojem želimo da ga vidimo", poručio je Šole i dodao da je za tako nešto potrebno da obe strane pokažu spremnost za kompromise.

Dok će Srbi na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, Kosovo mora svojim etničkim srpskim građanima dati veću autonomiju, posebno formalnu Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova, prenosi "Fajnenšel tajms".

Šole je kazao da je kosovskom premijeru na sastanku u četvrtak rekao da postoji "velika hitnost" da se ovo telo uspostavi.

"Oni razumeju važnost toga", dodao je Šole.

Precizirao je da su SAD svesne "remetilačke uloge Rusije koja je u više navrata izjavljivala podršku svom slovenskom savezniku Srbiji".

"Fajnenšel tajms" prenosi i da je Srbija dugo zavisila od ruskih energenata, ali i da je počela da diverzifikuje svoje izvore energije i smanjuje zavisnost.

Šole naglašava da je usled toga pitanje Kosova ostalo kao "poslednja poluga koju Moskva ima nad Beogradom - aspekt koji Vašington nije izgubio".

"Razlog zašto želimo da se pronađe sporazum između Kosova i Srbije je da oduzmemo tu polugu Rusiji", rekao je Šole i dodao da ne treba da precenjujemo taj uticaj, on je stvaran, ali da to nije razlog zašto ovo radimo.

Nakon najnovijih tenzija na severu Kosova, Šole je kazao da SAD pojačavaju diplomatski pritisak na Beograd i Prištinu kako bi sprečile da "metastazira nasilje".

"Poslednja stvar koju neko od nas trenutno želi je kriza u ovom delu sveta s obzirom na to da imamo najveću krizu od Drugog svetskog rata nedaleko od nas", kazao je Šole i poručio da SAD ne žele kriznu diplomatiju, već da Beograd i Priština započnu da sklapaju sporazum zasnovan na predlogu Evropske unije.

"Mislim da postoji srednji put koji možemo da postignemo, inače ne bismo ulagali u ovo na način na koji jesmo", rekao je on, dodajući da veruje da je dogovor izvodljiv, ali je i, kako prenosi "Fajnenšel tajms", odbio da postavi vremenski okvir. (kraj) vbr/dpv