Iz ugla srpske javnosti veoma je važno da međunarodne organizacije, kao EU, imaju sporazum kojeg moraju da se pridržavaju i obezbede njegovu implementaciju, rekao je Hil i dodao da je ZSO važna da srpskoj zajednici na Kosovu obezbedi sigurnost i budućnost.

Bio sam uključen u mnoge pregovore u kojima nije bilo potpisa na kraju procesa. Znam da ima mnogo diskusije oko toga, ali ne mislim da je to mnogo važno. Pravo pitanje je nastaviti sa implementacijom i to će biti interesntno videti narednih nedelja i meseci, predvideo je Hil.

Kada imate sastanak kojem prisustvuje evropski zvaničnik kao što je Đozep Borelj, ono što dogovorite i kažete čini dogovor validnim, objasnio je amnrički ambasador i ponovio da ne treba posvećivati pažnju pitanju potpisivanja.

Ovo je pravno obavezujući dogovor i to treba da okonča debatu da ili je potpisan ili nije potpisan ili parafiran, naglasio je Hil.

Upitan o izjavi predsednika Srbije Aleksandar Vučića da će aneks evropskog predloga primenjivati do crvenih linija, Hil je odgovorio da je Vučić jasno rekao šta može da prihvati, a šta ne.

Umesto da govorimo o crvenim linijama, treba da se fokusiramo na činjnenicu da je on bio veoma jasan sa EU šta može da učini, kako i kada, što mislim da je u redu. Mislim da to treba da bude urađeno i na strani Kosova, poručio je Hil.

Kako je predočio, Sjedinjene Američke Države su zainteresovane za uspeh tog procesa i žele da produbljuju odnose sa Beogradom, jer žele situaciju u kojoj će Srbija smiriti odnose u susedstvu.

Voleo bih da gledamo širu sliku, region, napredak u odnosima susrednih država i zato podržavamo inicijativu Otvoreni Balkan, naglasio je Hil.

Nešto se čini po pitanju Kosova, videli smo napredak i SAD će učiniti sve što mogu i što Srbija želi od nas, naveo je Hil i istakao da će Vašington pomoći na svaki način na koji može da bi podržao ovaj dogovor.

To je fer dogovor, fer za obe strane, ocenio je on i najavio da će SAD blisko raditi sa partnerima iz EU ako mogu da pomognu.

Hil smatra da je dobro što je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pomenuo da je sporazum o normalizaciji moguć do kraja ove kalendarske godine, jer je to u svačijem interesu, ali napominje da bi, umesto o krajnjim rokovima, trebalo da se govori o ciljevima.

Govoreći o ZSO, Hil je uveren da će ona biti formirana "bolje pre, nego kasnije" i ponovlja da je to "hitan i važan zadatak".

Neki zadaci su važni, neki hitni, a ovo je oboje. Važno je da to srpska zajednica na Kosovu razume, voleo bih da to doprinese da se vrate u institucije, rekao je Hil i dodao da je na Srbima sa Kosova da donesu odluku o učešću na kosovskim izborima.

Nisu tražili moje mišljenje, ali nadam se da će učestvovati. Mogu da se barem registruju, a potom da odluče hoće li učestvovati. To je na njima, ponovio je Hil.

On nije želeo da komentariše da li bi eventalni vanredni izboru u Srbiji mogli da odlože implementaciju aneksa evropskog predloga za Kosovo.

Radićemo sa svakim koga građani Srbije izaberu, želimo da radimo zajedno, sarađujemo u ekonomskom, političkom smislu. Voleo bih da radimo zajedno, jer imamo mnogo toga zajedničkog, iako smo bili razdvojeni određeni broj godina, istakao je Hil.

Osvrćući se na najnoviji izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava, on je rekao da je to jasan pregled stanja ljuskih prava i da nema nikakve veza sa spoljnom politikom, niti je to pokušaj da se meri kako se Srbija odnosi prema pitanju Kosova.

Ovde sam nešto više od godinu dana, dosta stvari se događa i u nekom trenutku ću moći da vam dam bolji odgovor o situaciji ovde, ali niko ne treba da misli da Srbija stoji u mestu i ne menja se, ocenio je Hil.

Prema njegovim rečima, dogovor sa Ohrida je važan korak, ne samo u odnosima Srbije i Kosova, već i u odnosima sa EU i zemljama regiona.

On bi voleo da granice koje postoje budu eliminisane, da nestane kalustrofobija kod svakog ko je ima zato što živi na Balkanu i u maloj državi.

To je razlog zašto podržavamo Otvoreni Balkan. Ovaj region ima mnogo problema, opterećen je istorijom, ali ta istorija ne treba da postane zatvor, obrazložio je Hil.

Srbija je zemlja koja je jasno rekla da želi na Zapad, tvrdi Hil i opisuje da je taj put nekada neravan i da na njemu ima prepreka.

Ono što smo videli na Ohridu je način da se te prepreke otklone. Vidim da građani Srbije žele da budu deo nečeg većeg i mislim da je EU ta budućnost. Verujem da Srbija treba da bude deo evroatlantskog sistema i tu sam da pomognem sve dok Srbija hoće pomoć, zaključio je Hil. (kraj) zvs/ivt/bdr