SAD traže posvećenost dijalogu

12:03 13. 09. 2023. FoNet | Ivana Šanjević

VAŠINGTON - Sjedinjene Američke Države (SAD) zatražile su od Kosova i Srbije, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama iz sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni, izjavio je za Glas Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.

Američki diplomata ukazao je da od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u nedavnom telefonskom razgovoru, nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, što je Kurti u ponedeljak objavio na društvenoj mreži Iks.

To, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti, rekao je Eskobar u intervjuu srpskom i albanskom servisu Glasa Amerike.

U suštini onoga na šta se obavezao, ocenio je Eskobar, jeste da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga.

Eskobar je podsetio da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti - ukoliko Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.

Reč je o merama koje je uvela Evropska unija koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa - koje su prilično ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije - tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično, predvideo je on.

Eskobar je, govoreći o Kosovu, naglasio da se radi i o mogućnostima za nova priznanja, donatorske konferencije, strateški bilateralni dijalog sa Sjedinjenim Državama i bliski odnos sa NATO.

Nažalost, ukoliko ne bude napretka - sve to će biti propušteno ove godine. I za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu, precizirao je Eskobar.

Pojedini kritičari ukazivali su da Zapad prema Srbiji sprovodi takozvanu politiku umirivanja i da je ona pogrešna jer Beograd nije uveo sankcije Moskvi, na šta je Eskobar istakao da je ta teza činjenično pogrešna.

Prihvatili smo i priznali ishod izbora na Kosovu, uprkos izlaznosti od tri odsto. Saglasili se sa uspostavljanjem lokalnih vlasti i gradonačelnika. Pozdravili njihovu prijavu za članstvo u Savetu Evrope i uvođenje vizne liberalizacije. Srbija, s druge strane, ništa od toga nije podržala. Uz to, sankcionisali smo šefa srpske Bezbednosno-informativne agencije, nabrojao je on.

Tako da bih želeo da znam, kako smo to prema tvrdnjama kritičara, podržali Srbiju? To je netačno i predstavlja dezinformaciju, rekao je Eskobar.

On ukazuje i da eventualni izbori ne mogu uticati na sporazume u dijalogu jer ih nisu postigli Vučić i Kurti, već Srbija i Kosovo.

Sporazumi ostaju na snazi bez obzira na to ko je na vlasti, zaključio je Eskobar. (kraj) vbr/ivt/dj

Share: