Uverevam sve da činimo sve što možemo diplomatskim sredstvima. Važan je povratak dijalogu, a da biste to imali morate imati deeskalaciju, predanost situaciji "uzmite-dajte nešto", a to nije lako, kazao je Hil.

Ovo pitanje mora da se završi političkim rešenjem. Ostavljam srpskom narodu da odluči ko će voditi zemlju, a ja sarađujem sa onim koga oni izaberu da bismo rešili probleme, a verujte mi - to činim, rekao je Hil na pitanje da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvor nestabilnosti.

Složenost pitanja na Zapadnom Balkanu zahtevaju saradnju i podršku EU i SAD da taj region završi tamo gde mu je i mesto - u Evropskoj uniji, dodao je on.

Kosovo je pitanje, da kažem blago, koje je veoma teško. Neko bi rekao - Srbija treba da preboli, da shvati da je kraj, da je Kosovo nezavisno i mislite o budućnosti. Voleo bih da bude tako, ali situacija je mnogo komplikovanija, predočio je Hil.

Moramo da rešimo pitanje - da vidimo i razumemo šta se dogodilo 24. septembra, krivci da odgovaraju kako bismo sprečili ponavljanje sličnih situacija, da obezbedimo deeskalaciju i konačno šta god mislite ko je krivac, na kraju dana moramo imati političko rešenje - nema drugog načina, istakao je Hil.

Hil je ukazao da je izaslanik EU Miroslav Lajčak predložio dobar sporazum - neku vrstu statusa za Srbe na severu i međunarodni okvir za Kosovo.

On je podsetio na svoja iskustva iz pregovora o Dejtonskom sporazumu i Rambujeu, kao i stav da je Balkan jedna od osnovnih slagalica bezbednosne arhitekture u Evropi.

Ne mislim da Rusija ima mnogo da ponudi ovom regionu, smatra Hil.

Nemam sumnje da ova zemlja i ostale države regiona treba da se priključe EU i NATO. Tamo je njihova budućnost i nema drugog puta, alternative, a sigurno to nije Moskva. Što pre ljudi to razumeju, brže će se ostvariti ti ciljevi, predočio je Hil.

Hil je rekao da kad god vidi više trupa NATO zna da će oni doprineti rešenju, podsećajući na posetu admirala Manča regionu.

Najavljući posetu međunarodnih izaslanika regionu narednih dana, Hil je rekao da to govori o važnosti napora da se reši situacija na Kosovu.

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, koji se u debatu uključio onlajn, rekao je da ovaj region karakteriše propuštanje prilika i potom kajanje zašto vreme nije iskorišćeno da se završe neke stvari.

Ono što najviše nedostaje je politička volja da se sprovedu važne odluk, rekao je Zaracin i ocenio da je srpsko društvo više nego vlast okrenuta Rusiji, koja pokušava da podeli društvo.

On je istakao i da ne zna ko će i da li će neko iz Beograda prisustvovati sastanku Berlinskog procesa u Tirani u ponedeljak, ali zna da će tamo biti francuski predsednik Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc.

Politički savetnik specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Jožef Pandur rekao je da je potrebno vratiti se dijalogu, jer je situacija takva da se svi sada bave kriznim menadžmentom umesto primenom sporazuma iz Brisela i Ohrida.

Potrebno je ispuniti ono što je dogovoreno u Ohridu, Srbija da ispuni ono što je dogovoreno, a paraleno sa tim ide proces uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom, rekao je Pandur.

Pandur je rekao da su Ukrajina i Bliski istok podsetili sve da integracije jačaju mir i stabilnost.

Rat u Ukrajini je probudio proces proširenja u EU, napomenuo je on i pozvao zemlje Zapadnog Balkana da iskorite "otvoren prozor EU".

Pandur je, govoreći o događajima u Banjskoj, podsetio da je bilo mnogo glasina o Vagneru, ruskom uticaju u tom sukobu.

Postoje zemlje koje su zainteresovane za dijalog jer su im potrebne krize, a Rusija je jedna od tih, rekao je Pandur, ocenivši da postoji veoma dobra saradnja EU i SAD u procesu dijaloga Srbije i Kosova.

To je pitanje za EU, ali od SAD dobijamo svu podršku, rekao je on i naglasio da je potrebno hitno rešiti situaciju u odnosima Srbije i Kosova.

Specijalni izaslanik Ministarstva inostranih poslova Rumunije za Zapadni Balkan Adrian Davidou istakao je da je bilo uspona i padova u procesu proširenja EU, ali taj "prozor nikad nije bio zatvoren". (kraj) vbr/ivt/bdr