Opasnost izopštenosti

13:04 27. 07. 2022. FoNet | Ivana Šanjević

BEOGRAD - Zapadu ne treba da budi stare duhove i izaziva društvenu nestabilnost koja bi prerasla u političku i zato ima razumevanja za autentičnu poziciju Srbije o ukrajinskom ratu, izjavio je FoNetu predsednik organizacije Libek Miloš Nikolić, koji smatra da je javno mnjenje frustrirano odnosom Zapada prema Srbiji, jer se čini da je stalno nečim ucenjuje.

Nikolić je, u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici, ukazao da je Srbija izgradila "alternativno jedinstvo sa Zapadom", jer ostaje na evropskom putu, posvećena je punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU), ali se nije uskladila sa sankcijama prema Rusiji.

Podsećajući na izjavu albanskog premijera Edija Rame u Briselu "da Zapad treba da ima strpljenja sa Srbijom", on je istakao da će Beograd zadržati svoju poziciju sve dok ne bude doveden u pitanje njegov imidž političke stabilnosti.

Od ratova devedesetih ovaj region je pacifikovan intervencijama spolja, rekao je Nikolić i ocenio da Srbija jeste oslonac stabilnosti, što znači da vlada mir, suzbija se kriminal i povoljno je okruženje za investicije.

Ako se ta slika ugrozi neuvođenjem restriktivnih mera Rusiji, onda postoji opasnost izopštenosti i to bi mogla biti neka vrsta pritiska da Beograd ipak donese odluku o sankcijama Moskvi, smatra Nikolić.

Prema njegovoj oceni, sastav nove Vlade Srbije može da bude signal kakva će se spoljna politika voditi, "makar načelno".

Ukoliko u njoj ne budu ministri poznati po oštrim izjavama u kontekstu Istok - Zapad, onda to jeste znak da bi se mogla voditi jasnija prozapadna politika, protumačio je Nikolić.

On je upozorio na društvenu atmosferu u Srbiji po kojoj je najpopularniji političar ruski predsednik Vladimir Putin, koji je popularniji čak i od Vučića.

To je retka politička pojava da uživa ugled i u vlasti i opoziciji, pa to stvarno podrazumeva perverznu društvenu činjenicu današnje Srbije, ukazao je Nikolić.

U tom kontekstu, on misli da bi nova vlada deklarativno i pojavno morala da zadrži elemente bliskosti prema režimu u Kremlju, dok bi iza scene vodila prozapadnu politiku.

To bi, kako je objasnio, značilo da iza scene produbi strateška partnerstva sa ključnim zemljama Zapada, koje imaju razumevanja za činjenicu da sankcije koje bi Beograd uveo Moskvi ne bi naštetile Kremlju, niti bi zaustavile rat u Ukrajini.

Kao primer saradnje sa zemljama Zapada, Nikolić je pomenuo izgradnju Moravskog koridora, ulaganja u obnovljive izvore energije, ali i najavu kupovine francuskih aviona "rafal", što je otklon od sovjetskih borbenih aviona.

Prema njegovom viđenju, suštinski interes Zapada je saradnja u trouglu infrastruktura, energetika, bezbednost i zato će imati razumevanja za poziciju Srbije.

Osvrćući se na izjave nemačkih zvaničnika da bi sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova trebalo da rezultira međusobnim priznanjem, on je ukazao da je nemački pristup previše jednostran i hladan, računa na razum, ali ne uzima u obzir emocije.

Ta izjava odlazećeg ambasadora nije korektna i podseća na nemogući politčki uslov Srbiji da prizna Kosovo, komentarisao je Nikolić izjave Tomasa Šiba da bi sveobuhvatni sporazum o normalizcaiji odnosa na kraju trebalo da dovede do međusobnog priznanja.

Društvo u Srbiji je frustrirano na mnogo nivoa odnosom Zapada i uverenjem da Zapad stalno ucenjuje Srbiju, konstatovao je Nikolić .

On je podsetio na ideje nekadašnjeg američkog diplomate Ričarda Grenela, koji se zalagao za ekonomsku saradnju koja bi ojačala srednju klasu u oba društva i samim tim smanjila nacionalističku retoriku.

Nikolić, međutim, napominje da kosovski premijer Aljbin Kurti ne deluje kao čovek koji je spreman na kompromis, što se percipira kao ozbiljan problem.

U situaciji smo da ne treba žuriti sa nametanjem rešenja sa bilo koje strane, već gledati gde god je moguće napraviti kompromis i malim koracima ići ka normalizaciji, bez pritisaka, zaključio je Nikolić. (kraj) zvs/ivt

Share: