BEOGRAD -
Nije dobar trenutak da se zaostaje u energetskoj tranziciji, da se uvlače stara rešenja poput rudokopa, već je potrebno da se elektroprivreda i Ministarstvo rudarstva i energetike okrenu konceptu koji podrazumeva više sunca, vetra i hidroenergije, izjavio je danas Ilija Batas Bjelić iz Nacionalnog konventa za EU (NKEU).
To je put koji prate države čiji je cilj da postanu članice Evropske unije, rekao je Bjelić novinarima pred sednicu Radne grupe NKEU na temu „Ka energetskoj i klimatskoj viziji Srbije - Integrisan Nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. godine“.
Imamo teorijsko znanje, ali je potrebno to sprovesti. Potrebno nam je znanje ljudi u javnim preduzećima i ministarstvima, što je veliki zalogaj, izjavio je Bjelić, odgovarajući na pitanje o angažovanju norveških stručnjaka u Elektroprivredi Srbije.
Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj ocenio je, s druge strane, da je „način na koji su ti eksperti uvedeni potpuno neprihvatljiv“.
Važno je da se počne sa otvorenim govorom o ograničenjima i opasnostima energetske tranzicije. Ograničenja dostupnosti minerala potrebnih za energetsku tranziciju su dramatična, rekao je Kalmar.
On je izjavio da ogroman skok potrebnog rudarstva nosi značajnu energetsku potrošnju i ekološke posledice.
Haotični pritisak da se u Srbiji otvaraju nova industrijska i rudarska postrojenja, bez ozbiljnog razmatranja prostornih ograničenja, podvlači problematiku ograničenosti zemljišta, rekao je Kalmar.
On je naveo da je zemljište neobnovljiv izvor, „jer se humus obnavlja dugo, a ne za pet minuta“.
Bitno je da razumemo da pristup tim industrijskim saobraćajnim i visokonaponskim centrima podrazumeva konflikte sa okruženjem. U tom kontekstu, energetiku ne smemo posmatrati kao nezavisan faktor proizvodnje, već mora biti integrisana u razmatranje održive industrijske, rudarske, poljoprivredne i saobraćajne politike, izjavio je Kalmar. (kraj) dar/drp/dj
