Nemačko-francuska inicijativa, koja je u međuvremenu prihvaćena kao evropski plan i preduslov je za daljnje evrointegracijske procese Srbije i Kosova, predviđa uzajamno priznanje dokumenata, pečata, pasoša, ličnih karata i nacionalnih simbola.

U predlogu sporazuma se ne insistira da Srbija de iure prizna kosovsku državnost, ali bi se po tom dokumentu de fakto morala odnositi prema Kosovu kao prema suverenoj državi.

Srbija, također, ne bi smela da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uz obavezu obe strane da razvijaju normalne dobrosusedske odnose na temelju jednakih prava.

Kosovo bi trebalo da formalizuje poseban status Srpske pravoslavne crkve, osigura prikladannivo samouprave za srpsku zajednicu, a obe strane bi otvorile bi svoja stalna predstavništva u glavnim gradovima.

Crvene linije s kojima Vučić dolazi danas u Brisel su da Srbija ne prihvata Kosovo kao nezavisnu državu i da se neće saglasiti s članstvom u UN. Istovremeno, Beograd insistira na uspostavljanju Zajednice srpskih opštinam na Kosovu, što je predviđeno sporazumom koji su dve strane pod pokroviteljstvom EU potpisale u Briselu 2013. godine.

Vlasti u Prištini ne žele da ta asocijacija ima izvršna ovlašćenja niti da postane entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, a Kurti početak formiranja ZSO pokušava da uslovi uzajamnim priznanjem.

Zapad kao krajnje rešenje vidi "pravno obavezujući sporazum", ne prejudicirajući u sadašnjoj fazi dijaloga kako bi on trebalo da izgleda.

Evropska unja, pak, očekuje da će obe strane danas prihvatiti ponuđeni predlog za normalizaciju odnosa i ističe da se neće razgovarati o sadržaju predloga, nego o njegovom sprovođenju koje bi trebalo da potraje nekoliko meseci.

Obema stranama prethodnih dana stigle su jasne poruke i Brisela i Vašingtona da očekuju konkretno izjašnjavanje o evropskom planu rešenja za normalizaciju odnosa. (kraj) vip/dj