Picula i Markes tumače Đinđićevo ubistvo kao brutalni napad na demokratske i evropske aspiracije Srbije i nastojanja da se stabilizuje i pomiri region posle ratova na teritoriji bivše Jugoslavije.

Đinđić je stradao jer Srbija nije bila spremna za demokratske i društvene promene. Njegova smrt je kolosalna politička tragedija, ali i prilika da Srbija razmisli o tome šta želi da postigne kao društvo i da se dalje bori za ostvarenje Đinđićeve vizije, dodaju poslanici iz redova socijaldemokrata.

Osvrćući se na situaciju danas u Srbiji, ali i u regionu, pre svega na Kosovu i Bosni i Hercegovini, autori sa žaljenjem zaključuju da Srbija nije uspela da iskoristi tu priliku i oslobodi se destruktivne ideologije koja je donela razorne ratove u regionu.

Srbija danas izgleda bliža Rusiji i Kini nego Evropskoj uniji, ukazuju Picula i Markes.

U tekstu koji prenosi DS, poslanici podsećaju da je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u režimu Slobodana Miloševića i da je iz tog vremena ostao upamćen po uvođenju restriktivnih mera protiv novinara, posebno tokom rata na Kosovu.

Picula i Markez zaključuju da su za vreme režima Aleksandra Vučića demokratske težnje isuviše često bile nadjačane autokratskim tendencijama koje su imale za cilj da preuzmu potpunu kontrolu nad političkim procesima i svim medijima.

Autori teksta Đinđića porede s bivšim nemačkim kancelarom Vilijem Brantom, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir za napore da ojača saradnju u Zapadnoj Evropi i postigne pomirenje između Zapadne Nemačke i istočnoevropskih zemalja.

U duhu dela i reči ova dva velika državnika, Branta i Đinđića, oni podsećaju da se moramo nastaviti da verujemo u bolju budućnost za Srbiju i da težimo da ostvarimo viziju pokojnog premijera, a to je Srbija kao deo Evropske unije, jer bi to bi bila najbolja garancija za trajni mir u regionu, koji je za vreme aktuelnog rata u Evropi važniji nego ikad, zaključuju Picula i Markes. (kraj) ivt/dj