BEOGRAD -
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je danas na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji da od samita u Solunu pitanje proširenja nije bilo važnije nego danas i nije bilo imperativ kakav je danas.
Žiofre je istakao da je EU klub sa svojim pravilima i da zemlje Zapadnog Balakana imaju mogućnost da prevaziđu probleme i postanu njegov deo.
"Uslovi su veoma jasni, a prvi je pitanje vladavine prava", rekao je Žiofre.
On je dodao da je za Srbiju važno i pitanje normalizacija odnosa sa Kosovom, koje definiše brzinu procesa.
Prema njegovim rečima, odnosi u prethodnim godinama imali su uspona i padova, ali posle napada na Kfor i događaja u Banjskoj situacija mora da deeskalora i neophodan je povratak političkom procesu.
Žiofre je ukazao da je korak u dobrom smeru to što je Srpska lista saopštila da je voljna da učestvuje u izborima.
Naglasio je da Evropska unija želi da se Srbija uskladi sa sankcijama Rusiji zbog agresije prema Ukrajini.
"Pokušavamo da taj proces približimo građanima", poručio je Žiofre.
On je istakao da i EU treba da se pripremi za proširenje i da pre toga postane jača.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak izrazio je uverenje da se bez rata u Ukrajini ne bi ovoliko pričalo o proširenju EU.
On je dodao da se ljudi u Srbiji informišu kroz medije pod kontrolom vlasti i da kada je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pomenuo 2030. kao godinu za proširenje, vlasti u Srbiji su rekle da se to neće desiti.
Ocenio je da u "prevodu na srpski" to ne znači da nema šanse, već da vlast poručuje da neće ništa uraditi da se to ostvari.
Međak je rekao da se od 2018. Srbija nije pomakla zbog toga što nije uradila svoj deo posla, "a javnosti se ispira mozak da nas EU ne želi".
Bivša crnogorska ministarka za evropske poslove Jovana Marović kazala je da vidi da političke elite na Zapadnom Balkanu ne rade ništa da iskoriste ovu priliku.
Ona je dodala da na Zapadnom Balkanu ne jačamo demokratije u našim državama i ocenila da u Srbiji nema vladavine prava.
Komentarišući stav da EU treba da bude jača da bi bila veća, odnosno da bi se proširila, Marović je rekla da misli da bi ta dva procesa trebalo da idu ruku pod ruku i ocenila da je za napredovanje potreban veći pritisak EU.
Na pitanje kako da region iskoristi ovaj trenutak, Međak je rekao da svako proširenje ima svoju temu - ekonomiju ili demokratiju, a da je u ovom regionu reč o vladavini prava i borbi protov korucije.
Prema njegovom mišljenju, Srbija gomila probleme koje nije imala na početku pregovora sa EU.
"Ne možete imati regionalnu stabilnost bez vladavine prava i demokratije", kazao je Međak.
On je dodao da su odnos prema Rusiji i Kosovu problemi koji se moraju rešiti, a da slučaj Banjska pokazuje da su odnosi sa Prištinom najlošiji od 1999. godine.
Predstavnica Vlade Ukrajine Tatjana Kovtun rekla je da se nada da će pregovori EU sa njenim zemljom početi u decembru.
Navela je da je od suštinske važnosti da Ukrajina promoviše vladavinu prava, slobodu govora i demokratiju i da građani za to treba da se bore. (kraj) is/and/mk
