Kako procedura nalaže, o godišnjim izveštajima za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju u ponedeljak su raspravljali šefovi kabineta evropskih komesara, a neke od njihovih odluka o ocenama procureli su i u medije.

Tako se navodi da je u godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.

Evropska komisija, takođe, navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.

Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.

Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

U ovogodišnjem izveštaju Evropska komisija treći put predlaže otvaranje klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast sa Srbijom, ali to do sada nije bilo moguće učiniti jer nije bilo saglasnosti 27 država članica Unije.

Izveštaji za zemlje Zapanog Balkana, Istočnog partnerstva i Tursku danas će se naći pred koledžom Evropske komisije, odnosno prvo zvanično saopštenje medijima i poslanicima Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta saopštiće komesar za politiku proširenja i susedsku politiku Oliver Varhelji.

Ono što se nezvanično može saznati u Beogradu je da se očekuje da pitanje sankcija Rusiji, odnosno usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i nedavni događaji u Banjskoj 24. septembra "oboje" izveštaj o Srbiji.

Kroz ta dve političke činjenice biće dodatno ocenjivane reforme Srbije u 2023. godini, ali kako navode, "nema ljutnje", jer je proširenje i jeste politički proces.

Kako je ranije najavljeno, šef Delegacije EU Emanuele Žiofre uručiće danas Izveštaj EK premijerki Ani Brnabić.

Ranija dobra praksa je predviđala da, posle zvaničnog prevoda dokumenta, on bude predstavljen i poslanicima, članovima Odbora za evropske integracije, a to su činili resorni ministar i šef Delegacije EU, u ovom slučaju bi to bili Tanja MIščević i Žiofre.

Zbog izbora koji su raspisani 17. decembra, Skupština Srbije je raspuštena i vlada Srbije u tehničkom mandatu pa se ne zna da li će izveštaj Evropske komisije sačekati nove sazive ovih institucija. (kraj) vip/ivt/dj