Poslanici tog komiteta, pošto im je evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji predstavio ključne ocene godišnjih izveštaja o napretku 10 država koje žele članstvo u Uniji, podržali su proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju, davanje statusa kandidata Gruziji.

Varhelji je poručio da ostaje validna preporuka Evropske komisije, kao i u prethodna dva izveštaja o Srbiji, da Savet EU otvori pregovarački klaster 3.

Srbija je počela da primenjuje ustavnu reformu, a u oktobru usvojila važne medijske zakone, pre raspuštanja parlamenta.

Naša procena je, kao u prethodna dva izveštaja, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 i preporuka Savetu ostaje validna.

Podržavamo njenu ambiciju da otvori novi klaster na osnovu reformi, rekao je Varhelji, ističući da ostaje zabrinutost zbog toga što se Srbija ne usaglašava sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i ne uvodi sankcije Rusiji.

Srbija i Kosovo moraju se angažovati u dijalogu kroz primenu sporazuma o normalizaciji iz Brisela i aneksa implementacije iz Ohrida, ali i drugih sporazuma postignutig u dijalogu, bez odlaganja i preduslova, naglasio je Varhelji i poručio da to uključuje formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Normalizacija je osnovni uslov za napredovanje, dodao je.

Kosovo je napredovalo u zakonodavnom procesu i nastavlja usaglašavanje sa politikom EU prema ratu u Ukrajini.

Situacija na severu Kosova obojena je sa nekoliko kriza, među kojima je i najnovija od 24. septembra. Zbog nedostatka napora Kosova u primeni mera za deeskalaciju situacije na severu, Prištini su uvedene određene mere, koje su privremene i zavise od toga hoće li se smanjiti tenzije, objasnio je Varhelji.

On je rekao i da se raduje što će od 1. januara 2024. godine na snazi biti odluka o viznoj loiberalizaciji sa Kosovom.

Varhelji je ponovio najvažnije odluke izveštaja Evropske komisije o 10 zemalja koje žele članstvo u EU, a to su otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i Bosnom i Hercegovinom, uz ispunjenjenje određenih uslova.

Za Gruziju je predloženo davanje statusa kandidata za članstvo, rekao je Varhelji na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Prošlogodišnje odobravanje statusa kandidata za BIH ubrzalo je politički dinamizam u zemlji i bilo je pozitivnih rezultata, podsetio je Varhelji

Komisija ohrabruje političke lidere da nastave pozitivan rezultat i preporučuje otvaranje pregovora kada bude dostignut neophodan stepen usklađivanja. Zato smo spremni da o pozitivnom napretku izvestimo Savet o napretku u martu 2024. godine.

Kada je reč o Albaniji, spremni smo da predložimo otvaranje klastera 1 do kraja godine, najavio je Varhelji.

On je ukratko predstavio i detalje Plana rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem da se smanji ekonomski jaz između zemalja regiona i EU, vredan šest milijardi evra.

Radi se od dve milijarde evra grantova i četiri milijardi kredita kroz međunarodne finansijske uslove.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je danas da je važna poruka za Srbiju da izboru 17. decembra moraju biti slobodni i fer, kako bi zemlja dobila reprezentativni parlament koji će biti fokusiran na važan zakonodavni posao kako bi napredovala u procesu evropskih integracija.

U izveštaju o Srbiji su brojne reference na "ograničeni napredak" u vladavini prava, slobodi medija, neki napredak u istavnoj reformi, predočio je Bilčik, a nama treba pravi napredak u reformama, usklađivanju spoljne i bezbednosne politike, pravi napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Bilčik je upitao Varheljija kako će se Plan rasta za Zapadni Balkan odnositi prema dijalogu Beograda i Prištine.

Tomas Vajc, iz poslaničke grupe Zelenih, pozvao je Evropsku komisiju da ukine restriktivne mere Kosovu, dodajući da nije bila mudra odluka premijera Aljbina Kurtija da albanske gradonačelnike uvodi u opštine na severu, ali da treba znati da veliki deo eskalacije dolazi od Srbije.

Možda da ih isto tretiramo i da ukinemo mere Kosovu, predložio je Vajc.

On je naglasio i da Federacija BIH jasno čini sve da primeni neophdone reforme u procesu evropskih integracija i zato bi jasno trebalo reći da je uslovljenost BIH za otvaranje pregovora posledica secesionističke politike Milorada Dodika.

Poslanik Hrvatske u Evropskom parlamenta i izvestilac za Crnuu Goru Tonino Picula kritikovao je komesara jer u izveštaju za BIH nije pomenuta destruktivna politika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, odnosno nije jasno rečeno da je to smetnja ispunjavanju uslova za otvaranje pregovora sa BIH.

Picula je ukazao i da nije navedeno da li je istraga potvrdila da li je u sukobima u Banjskoj bila uključena srpska država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. (kraj) vip/ivt/dj