SRB-BEOGRAD -
Profesor Međunarodnog javnog prava i evropskog prava i bivši ambasador Srbije u Lisabonu i Briselu Duško Lopandić ocenio je danas, u autorskom tekstu za Medija centar, da prognoze izbora za Evropski parlament ukazuju na jasno pomeranje biračkog tela udesno, ali ne u meri da se poremeti dosadašnja osnovna ravnoteža.
Prema prognozama od sredine januara, Evropska narodna partija bi na nivou Evropske unije trebalo da osvoji 23,5 odsto glasova ili 178 mesta u EP, koliko ima i u sadašnjem sazivu, dok bi grupa Socijaldemokrata osvojila 18,3 odsto ili 143 mesta, dva više nego što ih ima sada.
Grupa krajnje desnice mogla bi da osvoji 12,5 odsti i sa 93 mesta, sa sadašnjih 60, da dođe čak na treće mesto po brojnosti u Evropskom parlamentu.
Umereni evroskeptici bi se popeli na četvrto mesto, dok bi grupe zelenih i liberala mogle da se smanje za oko 40 mesta, dodaje Lopandić.
Proevropska grupacija četiri stranke, EPP, SD, zeleni i liberali, trebalo bi da ukupno osvoje dovoljan broj mesta kako bi bili u stanju da imaju većinu, uključujući i u pitanjima izbora glavnih funkcija u parlamentu, odnosno izglasavanja ključnih rezolucija, smatra on.
Prema prognozama, stranke krajnje desnice bi, uz Italiju, u izborima za Evropski parlament mogle da se nađu na vrhu izborne liste i u Francuskoj, Holandiji i Austriji.
Evroskeptici će, takođe, dominirati u Mađarskoj i Slovačkoj, ocenio je Lopandić i dodao da je posebno vidljiv i zabrinjavajući uspon krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koja se trenutno nalazi na drugom mestu u sondažama za Nemačku.
Lopandić ne isključuje ni mogućnost da će Evropska narodna partija, koja se u nekim pitanjima pomerila udesno, uspostaviti radnu saradnju sa grupacijom umerenih evroskeptika u kojoj će se, između ostalih, naći i stranka sadašnje primijerke Italije Đorđe Meloni.
Lopandić je ukazao da je iz ugla zemalja kandidata za ulazak u članstvo EU posebno interesantna ideja, koju je pre nekoliko meseci iznela predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, da se obezbedi određeni broj posmatračkih mesta za predstavnike zemalja koje vode pregovore za članstvo.
Taj predlog, međutim, za sada nije dobio širu podršku, pa ostaje da se vidi da li će biti obnovljen nakon konstituisanja novog saziva Evropskog parlamenta.
Posle formiranja Evropskog parlamenta i drugih organa EU tokom 2024. godine, možemo očekivati da će se nastaviti i ubrzati interni pregovori o reformama EU, dodaje Lopandić.
Od toga će zavisiti i nastavak i završetak pristupnih pregovora sa nekim od sadašnjih zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana u periodu do kraja ove decenije. Unutrašnje političko stanje u Srbiji, nažalost, za sada ne pruža nadu da bi naša zemlja nakon deset godina pristupnih pregovora mogla da bude spremna za naredni krug proširenja, zaključuje Lopandić. (kraj) is/ivt/mk
