BON -
U Srbiji su se jasno pokazale razlike između Borisa Pistorijusa i predsednika Aleksandra Vučića, ali neke su izjave nemačkom gostu dale razloga za optimizam, piše u osvrtu na posetu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa Beogradu berlinski Tagesšpigel.
"Šef države Aleksandar Vučić pozdravio je gosta iz Nemačke naizgled prijateljski i rukovanjem. Ali raspoloženje u berlinskoj delegaciji je bilo napeto. Kako bi domaćin mogao reagovati na nedavne događaje? Pristojnom rezervom ili glasnim protestom? Pistorijus se pripremio za obe mogućnosti", prenosi Dojče vele pisanje lista.
Najnovije diplomatske napetosti počele su sredinom decembra, jer je u tvitu o prošlim srpskim izborima, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo "neprihvatljivim" zastrašivanja i kupovinu glasova u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.
Vučić je uzvratio da se Berlin mešao u izborni proces na "najbrutalniji način do sada", piše Tagesšpigel.
A sam Boris Pistorius je razljutio Vučića izjavom na početku putovanja u Prištini, navodi list.
"Nijedan član nemačke vlade do sada od Srbije nije tako jasno tražio da se opredeli između ambicija za članstvo u EU i tradicionalnih veza s Rusijom. 'Ne možete sedeti na dve stolice', rekao je Pistorijus. Po njemu Moskva namerno destabilizuje region", piše berlinski list.
"Vučić je uveravao: Srbija nikoga neće iznenaditi vojnim merama. Osim toga je nemačkom ministru obećano da Beograd neće podržati nastojanja Srba za otcepljenjem od Bosne i Hercegovine. Pistorijus je izjavio da bi Srbija trebalo i da će se pridružiti sankcijama Rusiji", navodi Tagesšpigel.
Vučić na to nije negirao da postoji uticaj Moskve, ali je napomenuo da niko ne može da naređuje Srbiji ni iz Vašingtona, ni iz Moskve ni iz Berlina, dodaje list.
Po mišljenju autora u listu Vezer kurir, najvažnija poruka Pistorijusa u okviru turneje je da će "Nemačka i dalje biti angažovana na Zapadnom Balkanu" i da bi mogla i proširiti svoje prisustvo u regionu.
To se, navodi list, pre svega odnosi na Kosovo s obzirom na pogoršanu bezbednosnu situaciju, Bundesver će pojačati angažman na Kosovu.
Od ruske invazije na Ukrajinu, raste strah da bi Moskva mogla iskoristiti uticaj za pogoršanje situacije na Zapadnom Balkanu, navodi Frankfurter algemajne cajtung.
"Balkan ostaje političko minsko polje", zaključuje list, "a pronalaženje prave ravnoteže je teško u sukobu između Kosova i Srbije, koji je prigušen od završetka rata 1999, ali nikada nije uspešno rešen u korenu".
Obećanje o prijemu svih šest država Zapadnog Balkana u EU još je daleko od ispunjenja - pet država EU ne priznaje ni Kosovo, zaključuje frankfurtski list. (kraj) vbr/ivt/dj
