"Imala sam i privilegiju da radim u kabinetu predsednika Evropskog saveta upravo u periodu kada je Srbija postala kandidat za članstvo, kao i 2013. godine, kada su države članice odlučile da otvore pregovore sa Srbijom", rekla je ona u podkastu "Pola sata Demostata".

Samelin je naglasila i da se posle održavanja prve međuvladina konferencija sa Srbijom, čime su zvanično otvoreni pristupni pregovori, u EU govorilo da je Srbija je dobro pozicionirana da brzo napreduje, da postoji veliki kapacitet unutar srpske administracije i smatralo se da će 2018. godine zemlja već biti članica.

"Do tada, tenzije na Balkanu i između zemalja regiona više neće biti toliko važne, jer će svi manje-više biti u Evropskoj uniji ili na dobrom putu ka članstvu. Ali, geopolitičke promene, poput aneksije Krima i invazije na istočnu Ukrajinu, takođe su uticale na Zapadni Balkan", navela je Samelin.

Ona ističe da u Srbiji i dalje postoje izazovi kada su u pitanju etničke tenzije i reforme u oblasti demokratije.

Govoreći o saradnji dve zemlje, Samelin je istakla da je Švedska više od 25 godina u Srbiji aktivno angažovana u oblasti razvojne saradnje i da je u tom periodu institucijama i civilnom društvu pružena podrška u iznosu od najmanje 300 miliona evra.

"Posebno sam ponosna na naš rad na održivom razvoju. Radimo na pitanjima životne sredine, socijalne uključenosti, rodne ravnopravnosti, a proteklih godina i na prevenciji i lečenju raka dojke. Naravno, nastavljamo i podršku zelenoj agendi", naglasila je Samelin. (kraj) zvs/ivt/dj