BRISEL -
Činjenica da se odnosi između Prištine i Beograda nisu normalizovali i dalje koči oba partnera na njihovom evropskom putu, stoji u današnjoj Deklaraciji nakon Samita Evropska unija – Zapadni Balkan, gde se ističe predanost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
U dokumentu se navodi da se moraju sprovesti svi sporazumi postignuti u okviru dijaloga Beograd-Priština, uz posredovanje EU, a posebno Sporazum o putu prema normalizaciji i njegov Prilog.
Podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan zavisi od konstruktivnog angažmana partnera s merljivim napretkom i konkretnim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa, naglašeno je u Deklaraciji.
Kako kažu, računaju na to da će partneri sa Zapadnog Balkana informisati svoju javnost o tome da je EU i dalje najbliži partner regiona, kao i njen glavni donator, ulagač i trgovinski partner, te da će pokazati svoju predanost vrednostima i reformama EU.
Upravljanje migracijama i dalje je zajednički izazov, odgovornost i ključni prioritet. Iako je ostvaren napredak, partneri sa Zapadnog Balkana moraju preduzeti dalje korake kako bi u potpunosti uskladili svoju viznu politiku s EU, suzbili krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima i dodatno ojačali upravljanje granicama, sisteme azila i prihvatilišta, i vraćanja u zemlje porkla.
Planom rasta, navodi se, ubrzaće se socioekonomska konvergencija između Zapadnog Balkana i EU, uz uslov da partneri sprovedu reforme povezane s EU.
Dodaje se da Plan rasta ima potencijal da pospeši ekonomski rast u regionu u sledeće decenije obezbeđivanjem iznosa u visini do šest milijardi evra za reforme i ulaganja, čemu treba dodati 29 milijardi evra koji se mobilišu u okviru Ekonomskog i investicionog plana.
EU poziva da se pravovremenim sprovođenjem reformi u najvećoj mogućoj meri iskoriste dosad nezabeležene mogućnosti koje pruža Plan rasta i ističe da je zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska prema jedinstvenom tržištu EU.
Na Samitu je naglašeno da je EU ujedinjena u podršci Ukrajini i solidarnosti s njom dok brani svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost “od ničim izazvanog i nezakonitog agresivnog rata Rusije”.
Trebalo bi, ukazuje se, nastaviti sa ulaganjem zajedničkih napora u borbu protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u sprečavanje i suzbijanje terorizma i nasilnog ekstremizma, u skladu s nedavno potpisanim novim Zajedničkim akcijskim planom, a uzimajući u obzir pokretanje Evropske koalicije protiv droga.
Sledeći Samit EU-Zapadni Balkan biće održan u Crnoj Gori u junu 2026. godine. (kraj) is/mč/bdr
