Mihailović je ocenio da studentski pokret i građani mogu da obave deo "predizbornog posla", ali da bez jasne operacionalizacije kampanje, taktike i saradnje većeg broja opozicionih aktera nema izborne pobede.

On je naveo da trenutno nema dovoljno indicija da studenti sami mogu da izvedu kompletnu izbornu operacionalizaciju, zbog čega ističe potrebu za saradnjom studenata, zborova građana, opozicionih partija, sindikata, organizacija civilnog društva i javnih ličnosti.

Kao najefikasniju i najozbiljniju strategiju za izbornu pobedu, Mihailović vidi formiranje izbornog konzorcijuma pod nazivom "Zajedno", uz naglasak da zajedništvo ne znači ukidanje razlika, već dogovor o zajedničkim ciljevima i delovanju.

Ukazujući na prepreke saradnji, on je naveo nepoverenje studenata u opozicione partije, pad poverenja građana u opoziciju i slaba spremnost opozicionih lidera na međusobno zbližavanje, što povećava neizvesnost zajedničkog nastupa.

Pozivajući se na ranija istraživanja javnog mnjenja, Mihailović navodi da natpolovična većina birača smatra da je široka opoziciona saradnja neophodna za izbornu pobedu, ali ocenjuje da je prerano donositi konačne sudove dok još nije poznato da li će i kada biti vanrednih izbora.

U analizi se navodi da istraživanja pokazuju gotovo izjednačene šanse vlasti i opozicije na mogućim binarnim izborima, uz trend opadanja podrške koaliciji Srpske napredne stranke, ali i postojanje snažnih mehanizama moći kojima vlast raspolaže.

Mihailović upozorava da opoziciju u poraz vodi nejedinstvo i odsustvo sinergije, dok vlast u poraz može voditi dalje zaoštravanje odnosa prema studentima, građanima i opoziciji, uz zloupotrebu državne sile.

Zaključuje da je ključno pitanje da li opozicija može da primiri unutrašnje razlike i krene zajedno, ocenjujući da bez takvog zajedničkog nastupa nema realnih izgleda za izbornu pobedu. (kraj) vem/sv/bdr