Iako su povod za dopune preporuke Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) iz 2021. godine, odlaganje reforme nije iskorišćeno da se pronađu adekvatna rešenja za „neformalno lobiranje“, navodi Transparentnost Srbija, dok Ministarstvo pravde, suprotno pravilima, taj nacrt nije iznelo na javnu raspravu.

Predložene minimalne dopune Zakona o lobiranju neće rešiti glavni problem, ocenjuje se u saopštenju.

Dok su Zakonom postavljena pravila za lobiranje, izvršenje uticaja na sadržinu propisa koje se odvija na neformalan način nije zabranjeno, niti su uvedeni mehanizmi kakvi bi ga učinili vidljivijim, saopštila je Transparentnost Srbija.

Navodi se da će dopuna koja se predlaže obavezati lobirane funkcionere i službenike da prijavljuju i neformalne kontakte sa lobistima, čime se naizgled ispunjava deo preporuke GRECO.

Kada se uzmu u obzir druge odredbe Zakona, može se zaključiti da ta obaveza neće postojati ako lobiranje nije započeto formalnim dopisom. Drugim rečima, za zanemarljiv broj slučajeva, gde su i do sada poštovana pravila, biće uvedene neke dodatne obaveze. U svim drugim situacijama funkcioneri će, kao i do sada, imati izgovor da ne prijavljuju spoljne uticaje na donošenje propisa, tvrdi Transparentnost Srbija.

Ocenjuje se da je pozitivna dopuna zakona koja obavezuje organe vlasti i Agenciju za sprečavanje korupcije da objavljuju izveštaje o lobističkim kontaktima.

To će učiniti vidljivijim informacije o tome da se Zakon ne primenjuje, kakve je Transparentnost Srbija do sada prikupljala putem zahteva za pristup informacijama.

Istraživanje Transparentnost Srbija iz prošle godine je pokazalo da, ako bi se verovalo zvaničnim podacima, niko nije pokušao da utiče na odluke koje se tiču opštih pravnih akata kod predsednika Srbije i njegovih saradnika, narodnih poslanika, vlade, niti ministarstava.

Izuzetak je bilo Ministarstvo poljoprivrede, pošto je prijavilo jedan lobistički kontakt .

Zakon, inače, prepoznaje dve vrste lobista. „Registrovani lobisti“ su oko 50 pojedinaca i firmi koji su prošli obuku i registrovali se kod Agencije za sprečavanje korupcije, ali u praksi imaju veoma malo posla.

Pojam „neregistrovanih lobista“ ne obuhvata sva ostala lica koja pokušavaju da utiču na donosioce odluka u javnom sektoru, već samo zastupnike privrednih društava ili udruženja kakva ih okupljaju. Iako je izvesno da je taj oblik lobiranja raširen, o njemu nema traga u zvaničnim statistikama.

Obuhvat Zakona je dodatno sužen time što se ne primenjuje na uticaj u vezi sa pojedinačnim odlukama organa vlasti, kao ni na situacije kada na sadržinu propisa bitno utiču spoljni konsultanti.

Zbog svih tih razloga Transparentnost Srbija naglašava da je jedino ispravno bilo da se nakon osam godina gotovo nikakve primene u celosti preispita koncept zakona.

Ministarstvo pravde je, međutim, pripremilo, a vlada predložila ograničene dopune tog važnog zakona, a da o njima nije organizovalo javnu raspravu.