Posmrtni ostaci otprilike 7.000 od 8.372 žrtve genocida, čija su imena do sada identifikovana, sahranjeni su na tom mezarju, koje predstavlja najvažnije mesto žalosti za preživele.

"Kada su trupe bosansko-srpskog generala Ratka Mladića počinile genocid nad Bošnjacima iz tadašnje enklave i zaštićene zone UN Srebrenice u julu 1995. godine, slike užasa i međunarodnog neuspeha gotovo su odmah obišle svet: slike hiljade bespomoćnih izbeglica na tlu baze UN u Potočarima, slike odvajanja žena, dece i muškaraca, slike poniženog holandskog komandanta Unprofora koji nazdravlja Mladiću", piše DW.

Iako tačna dimenzije zločina, kada je reč o broju ubijenih, u julu 1995. godine još nije bila utvrđena, već je bilo jasno da je Srebrenica označila strašni vrhunac srpske politike etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini, navodi DW.

Ime grada, Srebrenica, postalo je šifra za sam zločin. Vlada široki međunarodni konsenzus o tome da se radilo o genocidu, pošto je Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) to utvrdio i opširno dokumentovao u više presuda.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2024. godine 11. jul za Dan sećanja na genocid u Srebrenici, čime je ponovno potvrdila da je karakter zločina bio genocidan.

Dojče vele ukazuje da su u Srbiji i Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine i delu zemlje u kojem se nalazi Srebrenica, poricanje i snažna relativizacija zločina sada državna politika.

Parlament Srbije usvojio je 2010. godine deklaraciju kojom se izvinjava za zločin u Srebrenici, ali bez upotrebe reči "genocid", ali se od tada srpska politika pod predsednikom Aleksandrom Vučićem "jako srozala i udaljila od tog gesta".

Vučić širi narativ da su "sve strane patile" u jugoslovenskim ratovima, ali da se samo Srbi ne priznaju kao žrtve.

U Republici Srpskoj, predsednik Milorad Dodik sazvao je komisiju, koju je predvodio kontroverzni izraelski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf, a koja je 2021. godine objavila izveštaj u kojem poriče genocid i ozbiljno sumnja u broj žrtava.

Mađarska pod premijerom Viktorom Orbanom takođe se pridružila redovima negatora genocida i uz Srbiju i Rusiju, bila je jedina država-članica EU, koja je glasala protiv rezolucije UN o Srebrenici u julu 2024. godine

U julu 2021. godine tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Valentin Incko, doneo je zakon protiv poricanja genocida u Srebrenici.

Međunarodna zajednica ponudila je samo jedno iskreno izvinjenje za svoju suodgovornost za Srebrenicu - u julu 2022. godine od holandske vlade.

Vlada je zatražila oproštaj od svih žrtava i preživelih genocida zbog "neuspeha međunarodne zajednice da pruži odgovarajuću pomoć narodu Srebrenice", zaključuje DW. (kraj) vem/ivt/dj