Evroservis

korak ka daljoj eskalaciji sukoba

Indirektan uticaj Rusije

22. 09. 2022. 13:34 | FoNet | Anđelija Stojković

BEOGRAD - Ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji predstavlja korak ka daljoj eskalaciji sukoba, izjavio je FoNetu docent Fakulteta političkih nauka (FPN) dr Milan Krstić, ali je dodao da ne veruje da će, u ovom trenutku, teritorijalno doći do širenja sukoba van Ukrajine.

Putin je u sredu objavio da je potpisao ukaz o delimičnoj mobilizaciji i upozorio da će Rusija, u slučaju pretnje teritorijalnoj celovitosti, upotrebiti sva sredstva, aludirajući na nuklearno oružje.

"Ovo zasigurno jeste korak u pravcu dalje eskalacije. Ne verujem da će teritorijalno doći do širenja van Ukrajine u ovom trenutku. Mislim da je neophodno da sada sve strane sednu iskreno za pregovarački sto", rekao je Krstić u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

On smatra da je najveća odgovornost na strani Rusije koja je počela sukob, ali rešenje vidi u davanju bezbednosnih garancija Rusiji da se NATO neće dalje širiti.

"Zapad je zaista pogrešio, jer je širenjem na neki način slao negativne poruke Rusiji", ocenio je Kristić, dok je na drugoj strani poručio da je potrebno i da Rusija odustane od maksimalističkih ciljeva u Ukrajini.

Upitan o novom predlogu za Kosovo evropskih posrednika, Krstić je podsetio da je Srbiji, od kada je ušla u proces evropskih integracija, jasno da je jedan od zadataka da postigne sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Kako je objasnio, to varira od sporazuma koji ne bi imao statusne implikacije, preko ideje o modelu "dve Nemačke" koji bi omogućio Kosovu članstvo u UN, bez formalnog priznanja, sve do formalnog priznanja.

Oko toga, međutim, ne postoji konsenzus u EU, naglasio je Krstić i ocenio da zahtev da Srbija formalno prizna Kosovo nije realan.

Prema njegovom tumačenju, ako je suditi po onome što je predsednik Aleksandar Vučić govorio u Skupštini, "model dve Nemačke deluje kao nešto što on anticipira da se trenutno zahteva od Srbije".

Da se Kosovo prizna ne direktno, već implicitno kroz dopuštanje članstva u UN, ali da se ne izvrši taj formalni akt priznanja, obrazložio je Krstić.

On je odluku Vučića da odbije da primi taj "papir" evropskih izaslanika okarakterisao kao "simboličan gest" i pokazatelj da Srbija ne pristaje na takav kompromis koji bi za Prištinu značio stolicu u UN.

To, međutim, ne znači da će takav stav ostati tokom celih pregovora, obrazložio je on i proceno da bi ova vlast mogla da pristane na takav ustupak samo ako dobije nešto veliko.

Krstić pod tim podrazumeva direktnu teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu, eksteritorijalnost za manastire i da to bude praćeno članstvom u EU, dok misli da samo velika finansijska podrška Srbiji ne bi bila dovoljna, već jedino kao deo paketa.

On ne veruje da bi Vučić bez toga pristao na opciju stolice za Kosovo u UN, jer bi ga to reputaciono koštalo.

Govoreći o tome kako Srbija može da iskoristi stav o teritorijalnom integritetu Ukrajine u kontekstu Kosova, Krstić je rekao da Srbija pokušava da ukaže na to još od situacije sa Krimom 2014. godine, ali da bi ta argumentacija bila jača da je uvela sankcije Rusiji, makar na simboličnom nivou.

Upitan o tenzijama u Srbiji proteklih nedelja u vezi sa Evroprajdom u kontekstu spoljne politike, on je predočio da je uticaj Rusije dominantniji nad javnim mnjenjem i određenim društvenim grupama poput crkve, a Zapada na političku i ekonomsku elitu.

Ocenio je da Rusija ima pre indirektan, nego direktan uticaj na javno mnjenje i da su tome, pored kulturnih i istorijskih veza i percepcije Rusije kao sile kontra Zapadu, doprineli mediji bliski vlasti koji proteklih 10 godina glorifikuju Vladimira Putina.

Sa druge strane, vlast je od 2014. godine koristila LGBT pava da pokaže kako je napredovala ka Zapadu, dok je na drugoj strani prikrivala nedostatke u slobodi govora i drugim aspektima ljudskih prava, ukazao je Krstić i zaključio da je taj narativ ovog puta bio ugrožen. (kraj) zvs/and/dj

Share: