Mladi i mediji

Problemi mladih sa hendikepom

Empatijom do promena

24. 05. 2022. 14:25 | FoNet | Katarina Tomović

BEOGRAD - Beograd ima veliki problem nedostatka adekvatnih toaleta za osobe sa invaliditetom, naročito u ugostiteljskim objektima, koje najviše posećuju mladi, izjavio je FoNetu profesor Arhitektonskog fakulteta Miloš Komlenić.

Kako je objasnio, osobi koja se kreće kolicima potreban je, pre svega, prostor za sama kolica, ali i za osobu koja bi tu bila u ulozi pratioca ili negovatelja.
 
"U projektima se ucrtava jedan krug prečnika 1,5 metara, kako bi se osobe u kolicima mogle okrenuti i obaviti šta treba čak i uz pomoć nekog staratelja ili negovatelja, tako da bi za to imale dovoljno prostora", ukazao je Komlenić.
 
Prema njegovim rečima, za kretanje osoba sa otežanim kretanjem najpotrebniji je "kontinuitet jedistvene podne ravni", jer i najmanji pragovi prave probleme za kretanje mladih, ali i svih drugih ljudi koji se kreću uz pomoć raznih ortopedskh pomagala ili vozila.
 
Komlenić ističe da je neophodno postaviti različite rampe, koje su korisne, čak i kada prevazilaze visinu propisanog nagiba od oko 10 stepeni, jer je kretanje uz jedan stepenik gotovo nemoguće za osobe sa motoričkim hendikepom.
 
"Mnogima je teško da pređu jedan veći prag za ulazak u bilo koji objekat", ukazao je on i predočio da bi i ivičnjaci trebalo da budu oboreni, ne samo u centru, već i u ostalim delovima grada, da bi osobe u kolicima mogle nesmetano da se kreću.
 
Takođe, važne su i taktilne staze, naglasio je Komlenić i podsetio da se radi o reljefnim stazama na pešačkim stazama i trotoarima koje slepim osobama omogućavaju da prate pravac kretanja na kojem nema prepreka.
 
On je napomenuo da je, osim rampi i spuštenih ivičnjaka, bitno da osobama sa hendikepom budu dostupni i rukohvati koji će im pomoći da se lakše kreću.
 
U Beogradu je sve više objekata do kojih se može stići rampom, ali u kojima se osobe sa otežanim kretanjem ne mogu kretati po spratovima zbog nedostatka liftova.
 
Kao rešenje za tu situaciju, kada je nemoguće ili neisplativo pravljenje lifta unutar zgrade, Komlenić vidi eksterne liftove koji ne predstavljaju veliki izdatak.
 
Da bi došlo do promena nabolje za osobe sa otežanim kretanjem, on ističe da je potrebno više empatije.
 
Kako je ocenio, "empatija je vrlo delikatna stvar, čovek je sposoban da ima osećaj razumevanja za druge tek kada sam lično pretrpi neku štetu".
 
Potrebno je više razumevanja za populaciju osoba sa invaliditetom, koja čini 10 do 15 odsto stanovništva većine zemalja sveta, među kojima je značajan broj bladih.
 
Taj procenat je još veći u zemljama koje su bile izložene raznim traumama ratnih dejstava, zaključio je Komlenić. (kraj) zvs/kt/dj

Ovu specijalizovanu produkciju Novinske agencije FoNet podržava Švedska, u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".

Share: