“Dodjem sa porodicom nekoliko puta godišnje. Neki dan sam vodio decu u bioskop. Prepoznali su me roditelj, ali ne I njihova deca koja treniraju odbojku”, rekao je za podkast Alesto. Ivan Miljković (44), koji sada živi u Cirihu.

To mu je baza odakle putuje na razne profesionalne projekte kojima se bavi. Često je na putu, ali vikend je za porodicu, za suprugu I troje dece.

“Nije lako ali jednostavno volim da sam aktivan ali I da porodica ne trpi. Samo me nemojte zvati vikendom. Bio sam pre nekoliko dana na promociji knjige bivšeg saigrača u Italiji. Bio sam u Indiji gde radim na razvoju nekoliko odbojkaških projekata...ima raznih stvari na kojima radim, pratim razvoj novih tehnologija I širim mrežu poznanstava”, dodaje bivši igrač nekoliko evropskih klubova.

“U Nišu sam se rodio, Beograd me pripremio za ono što me čekalo u Italji, a tamo sam na neki način formiran. Nikada nisam osećao problem što se prezivam na IĆ”.

Istina, pomoglo je što sam u Italiju stigao kao olimpijski šampion, ali svakako su me lepo primili u Lubeu. Proveo sam divnih osam godina na apeninskom poluostrvu, priča Miljković.

Partizan je bio odksočna daska, Lube godine učenja i sazrevanja, a Olimpijakos I Fenerbahče su takodje bile destinacije u kasnijem delu karijere.

Katar je takođe bio jedna od zemalja gde je igrao. U medjuvremenu Roma i na kraju Ankara.

“Zadovoljan sam karijerom. Ali sam znao od početka da ću jednom morati da završim I hteo sam da budem spreman za taj dan. Zato sam umesto gledanja televizije – čitao, ističe Miljković.

Kada je završio igračku karijeru ponovo je upisao fakultet. Ovog puta umesto Arhitekture koja je bila prvi san, krenuo je finansije i ekonomiju na fakultetu FEFA u Beogradu.

“Nikada nisam prestao da učim. Imam biblioteku od 2.000 knjiga i čitam redovno. Obrazovanje i kontakti, razna interesovanja...to je put”.

Miljković drži nekoliko igračkih rekorda, osvajao je medalje i na svetskim, evropskim
prvenstvima, u Svetskoj ligi...

"Reći ću ti ekskluzivu...radim kao trener...u petoj ligi u Švajcarskoj. Treniram jednom ili dva puta nedeljno bivše odbojkašice. Ako udjemo u četvrtu ligu, dobiću bonus, večeru u suši restoranu”, kaže Miljković.

Ne želi da bira najbolji tim saigrača “nikada nisam tako razmišljao”. Ali kaže...“Vidiš, Nikola Grbić I ja nikada nismo igrali u klubu. Ali smo se sjajno slagali.

Nismo mi tada u tim godinama morali da budemo sjajni prijatelji, ali smo znali koji nam je cilj I to smo radili na terenu. Išli zajedno ka istoj destinaciji”.

Njegova destinacija sada je rad na nekoliko tehnoloških I organizacionih projekata. “Šteta što nema više utakmica reprezentacije u Srbiji.

Mi smo se tako vezivali za nacionalni tim i igrače. Vidim da odbojkašice sada prave bolje rezultate. Maja (Ognjenović) I Tijana (Bošković) predvode tu ekipu...”, ocenjuje Miljković..

Pored rada sa devojkama koje su bivše odbojkašice, ponekad u predgradju Ciriha radi i sa dečacima koji imaju strast prema odbojci, ali nisu profesionalci.

Kaže da je važno razvijati sport, ne samo profesionalni. I da to treba raditi planski. Kao što je radio i on u životu.

U narednim godinama biće zanimljivo videti kako se odvija karijera jednog od najboljih odbojkaša svih vremena koji je u karijeri osvojio više od 50 medalja. (kraj) def