Ideja je da se mamama koje odgajaju decu sa smetnjama u razvoju pruži podrška terapeuta i vreme samo za njih. Stub "Emotivnog oslonca" su, pored Violete, i defektolozi Marija Ristić i Jelana Stanković.

"One su meni bile oslonac poslednjih pet do deset godina, prvo Marija, a zatim i Jelena. Sve mame koje imaju decu sa smetnjama u razvoju treba da imaju svoj oslonac, zato smo nas tri sada udružene oslonac drugim mamama", poručuje Violeta i dodaje da je upoznala mnogo mama koje nemaju baš nikoga uz sebe - ni porodicu ni prijatelje.

Udruženje postoji manje od dva meseca, a već im se prijavilo oko 40 mama.  

"Imamo pet terapeuta koji volonterski pružaju emotivnu podršku i mame su raspoređene u zatvorene grupe sa svojim psihoterapeutima. One se tu otvaraju, razmenjuju iskustva. Mnoge mame su po prvi put pružile sebi ta dva sata vremena za sebe", objašnjava Bihorac.

Pored terapeuta, javili su se i saloni u kojima mame mogu da srede frizuru, nokte ili se opuste uz masažu.

 "To su stvari koje mi prestanemo da radimo kada dobijemo dete sa smetnjama u razvoju. Mi to zabranimo sami sebi, smatramo da time oduzimamo nešto detetu. Zapravo, ja sam bolja detetu posle te terapije i to je ono što treba da znamo. To nam je fokus, da održimo roditelje da traju što duže", navodi Bihorac, dodajući da se tate još uvek ne javljaju, ali da su i oni dobrodošli.
 
O Uni, koja je zapravo glavni lik ove priče, Violeta govori sa velikim ponosom, a velika je i borba koju je njena ćerka ponela na svojim tek jedanaestogodišnjim plećima.  

"Una je jedna velika beba, ali je sad, nakon operacije kičme, najsrećnije dete na svetu, jer više nema bolove. Ona nam sada daje taj njen poseban osmeh 24 sata dnevno, smeje se od jutra do večeri. Njoj je sve zanimljivo. Mi kroz nju, zapravo, učimo koliko je život jednostavan, samo što ga mi malo zakomplikujemo", sažima najčistiju formulu zdrave svakodnevice.

Priseća se i da je zbog Une morala da preuzima i one najteže uloge za koje se nije zvanično školovala, ali ju je život naterao da ih "diplomira".  

"Nisam zdravstveni radnik, ali ja sam sve to morala da naučim - da budem logoped, defektolog, medicinska sestra, nekad i doktorka, da prepoznam kada je životno ugrožena, da je spasavam", objašnjava kroz šta je prolazila i zbog čega je, zapravo, preko potrebno da se reguliše status roditelj-negovatelj.    

"Uglavnom jedan od nas roditelja ostaje bez posla, mi nemamo zdravstvenu knjižicu, radni staž ni platu. Mi sve radimo zato što je to naše dete i to bi trebalo da se podrazumeva. Naravno da se podrazumeva, ali mi bismo voleli da u životu možemo i nešto više od toga, da imamo malo vremena za sebe i da budemo najbolji mogući našoj deci", poručuje Bihorac.

FoNetova sagovornica, pored Une, ima i starijeg sina Filipa, rođenog bez zdravtsvenih i razvojnih problema. Zato, ističe da treba voditi računa i o braći i sestrama dece sa invaliditetom, koja, takođe, bivaju pogođena specifičnim porodičnim okolnostima.

Zato je, navodi Bihorac, jedan od ciljeva "Emorivnog oslonca"  i osnivanje kampa za braću i sestre - da i oni znaju da nisu sami, da se međusobno razumeju.

Ipak, primećuje Bihorac, i najveća stigma se upravo pokazuje u razlici i nejednakom tretmanu koji su doživljavali njen sin i ćerka.   

"Svi zovu i kažu: 'Pošalji nam Filipa preko raspusta ili za vikend'. Ujak, strina, tetka... svi traže Filipa. Meni je jasno da niko od njih ne zna kako sa Unom, ali nismo znali ni mi, pa smo naučili. Meni je to bilo jako bolno, jer oboje su moja deca", iskrena je Bihorac. 

Ujedno, svesna je i prepreka koje roditelji dece sa smetnjama u razvoju sami sebi nameću. Sve joj je postalo jasnije kada je morala da krene u  borbu protiv karcinoma, tada je shvatila da, ipak, može i mora da izdvoji vreme za sebe. 

"Dok sam išla na hemioterapije, Unu je morao neko da čuva. a pre toga sam se bojala da prepustim nekome brigu o njoj. Zapravo je problem i u nama mamama koje mislimo da to radimo bolje od svih ostalih. Treba da ponekad prepustimo brigu o našoj deci, da naučimo i druge da to rade, samo ako žele", zaključila je Bihorac. 

Udruženju "Emotivni oslonac" je potrebna podrška, da bi nastavilo da osnažuje mame poput Violete. To je moguće ostvariti i putem uplate na dinarski žiro račun: 340-1000359223-23 ili devizni 340-1000359228-08. (kraj) djv/ts/bom