BEOGRAD -
S novom minimalnim cenom rada za 2021. od oko 32 000 dinara, Srbija nije promenila mesto među zemljama regiona, a svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko dobija samo desetak procenata više, a čak 60 odsto radnika je ispod prosečne zarade, navodi UGS "Nezavisnost".
Posle odluke Vlade da povećanje ne bude do četiri odsto, kako su predlagali poslodavci, ni 12 odsto, kako su predlagali sindikati - već oko 6,6 procenata - Srbija je, upkos svim pričama o neviđenom privrednom rastu, i dalje u regionalnoj sredini, kada je reč o visini minimalne cene rada, piše na sajtu UGS "Nezavisnost".
U regionu prednjači Slovenija, gde je minimalac 940 evra, a prima ga samo četiri odsto zaposlenih. U toj državi se minimalna zarada redovno koriguje u skladu s troškovima života i rastom BDP-a.
U Hrvatskoj je najniža garantovana zarada nešto veća od 400 evra. Ove godine minimalac prima manje od tri odsto zaposlenih, a prosečna zarada je više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.
Crna Gora ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali je minimalac manji i iznosi oko 220 evra.
U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.
Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike, s prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalcem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali s najsimorašnijim radnicima.
Za validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki procenat zaposlenih prima minimalnu zaradu. U Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih minimalac dobija oko 350 000 radnika, odnosno oko 16 odsto, u Sloveniji oko 3,7, a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto.
Lošiji od nas su BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH minimalac nešto veći od 210 evra prima gotovo svaki treći radnik, dok je u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji na minimalcu 28 odsto zaposlenih.
U Srbiji minimalna zarada ne pokriva ni redukovanu potrošačku korpu, od koje ne može da se preživi, a za prosečnu korpu potrebne su 2,4 minimalne zarade. Slično je u Crnoj Gori, gde su za prosečnu potrošačku korpu potrebna tri minimalca.
U Hrvatskoj su za prosečnu korpu od 895 evra neophodna dva minimalca, s tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu.
U tom pogledu najteže je u BiH, gde je za prosečnu potrošačku korpu neophodno više od tri minimalne zarade. (kraj) is/nm
