Investitori su odavno prihvatili krize i ratove kao sastavni deo ljudskog bivstvovanja, pa za njih crvenu liniju predstavljaju situacije koje destabilizuju ustaljene lance snabdevanja i globalni promet roba i usluga, navodi portfolio menadžer Ilirike Aleksandar Zavišić.

To se videlo u prvoj polovini godine koju je obeležila objava novih visokih carinskih stopa američkog predsednika Donalda Trampa. To je izazvalo brzi pad berzi u svetu, pri čemu je S&P 500 početkom aprila opao preko 21 odsto. Agresivno fiskalno zatezanje nove američke administracije i stopiranje nekontrolisanih migracija dovelo je do značajnog smanjenja potrošnje i ponude radne snage u SAD. Ovo drugo ostaje pretnja po vitalnost američkog tržišta rada u 2026. godini.

Drugu polovinu godine, a naročito u poslednja dva meseca, sve se više govorilo o balonu veštačke inteligencije (AI). Treba reći da oni koji često i glasno govore o nekakvom balonu ne razumeju da - što više o tome govore - manje su šanse da dođe do njegovog pucanja. Narativ o balonu podiže opreznost investitora, oni postaju odmereniji dok kompanije nastavljaju da uvećavaju zarade. Samim tim, podiže se imenilac „E“ u P/E raciju, tog pokazatelja relativne vrednosti nekog ulaganja kao indikatora balona, pa kako vreme prolazi, visoke valuacije sve više dobijaju svoje utemeljenje. Naravno, povlačenje cena nije isto što i pucanje balona, a to je druga greška koju „mudri“ pesimisti čine izbacujući narativ o balonu u prvi plan.

Investitori su uglavnom pozitivni u pogledu predviđanja za predstojeću godinu na tržištu akcija. Projekcije za sveobuhvatni indeks američkih akcija S&P 500, za kraj (n)ove godine, kreću se između 7.100 i 8.000 poena. To implicira ukupni rast u rasponu od 4 - 17 odsto u odnosu na kraj 2025. godine. Optimističan scenario se zasniva na velikim kapitalnim izdacima vođenim veštačkom inteligencijom, rastu kompanijskih zarada od 12 - 15 odsto, pretpostavci da je trgovinski rat SAD i velikih partnera uglavnom deo prošlosti, ali i fiskalnim podsticajima uz smanjenje poreza u okviru Trampovog „Jednog velikog lepog zakona“ usvojenog sredinom prošle godine. Međutim, valja primetiti da su na početku svake godine u kojoj se dogodio veliki pad finansijskog tržišta prevladavale optimistične prognoze.

S druge strane, cene akcija tržišta u razvoju (tzv. emerging markets) u odnosu na američke su, ukupno gledano, na najnižem nivou u poslednjih 50 godina. U ovoj godini mogao bi se očekivati stabilan, ali neujednačen rast akcija u Evropi. Evro zona bi mogla nastaviti trpeti slabost izvoza zbog viših carina i jake globalne konkurencije, a strukturni izazovi niske produktivnosti i fiskalnih disbalansa pojedinih velikih članica, ostaće prepreka ubrzanja ekonomije. Očekuje se da će zona evra zabeležiti skroman rast BDP-a od oko 1 odsto u 2026. godini, nakon 1,3 odsto u 2025. godini. Projektovano je da će inflacija pasti na 1,7%, sa 2,1% u 2025. godini, pre nego što se stabilizuje na blizu 1,9% u 2027. godini. Fokus investitora na starom kontinentu je u velikoj meri na dividendnim kompanijama, sa visokom stopom dividendnog prinosa. Da bi se bio uspešan na turbulentnom finansijskom tržištu, treba zadržati dugoročnu perspektivu ulaganja. Na taj način se izbegavaju impulsivne odluke tokom perioda kratkoročne volatilnosti i ostvaruje viša stopa prinosa na ulaganja. Diversifikacija, kako geografski, tako u pogledu različitih klasa imovine, (p)ostaje imperativ u 2026. godini.

Prvog ponedeljka ove godine, japansko i južnokorejsko tržište akcija beleže snažan rast i na novom su istorijskom maksimumu. Bitcoin je nastavio oporavak i razmenjuje se po ceni od oko 93.000 dolara. Uprkos krizi oko Venecuele, cena sirove nafte ostala je praktično neizmenjena. Međutim, američke naftaške kompanije beleže rast, jer kalkulacije o novim poslovnim mogućnostima u Venecueli podupiru cene akcija ovih kompanija.

Ove sedmice u fokusu investitora biće tehnološki skup u Las Vegasu koji će okupiti „crème de la crème“ globalnog IT sektora, odakle se očekuju smernice o tehnološkoj budućnosti sveta u kojem živimo. (kraj) dep/dj