Tehnološki giganti su se suočili sa preispitivanjem visokih valuacija, zaziranjem investitora od velikih kapitalnih ulaganja i smanjenjem entuzijazma oko veštačke inteligencije koja ujedno unosi strah da su, zbog nje, softverske kompanije osuđene na propast. Rasprodaja ovih kompanija ne odražava samo kratkoročnu paniku, već i dublju reevaluaciju dugoročnih poslovnih modela softverske industrije u kontekstu preimućstava vaštačke inteligencije na tom polju.

Kompanije Alphabet i Amazon objavile su poslovne rezultate koji nisu prebacili visok prag očekivanja investitora.

Amazon je najavio ulaganja u vrednosti od 200 milijardi dolara, što je samo u petak oborilo cenu akcije za 5,5 odsto - ukupno oko 12 odsto prošle nedelje. Osim toga, ciljana cena kompanije Microsoft, takođe je snižena od analitičke kuće. S druge strane, akcije malih kompanija imale su koristi od obnovljenog optimizma, energetski i telekomunikacioni sektor, kao i sektor primarnih sirovina i metalske industrije.

U Evropi investitiri obazrivi

U Evropi su investitori bili obazrivi, ali ne pesimistični kao u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), očekujući jasniju sliku od korporativnih rezultata i poslovnih smernica. Indeks Euro Stoxx 50 je prošle sedmice porastao 0,85 odsto.

Bitkoin, koji se popularno naziva „digitalno zlato“, nastavio je da opada, ali se u petak pridržao iznad 70.000 dolara. Stepen korelacije, odnosno nivo usaglašenog kretanja cena zlata i bitkoina je donedavno bio iznad 0,6, a odnedavno je ušao u prilično negativan teren. Postavlja se opravdano pitanje da li je od sintagme „digitalno zlato“ za bitkoin ostalo samo ovo prvo, a manje drugo. Dakle, delimično podudarno kretanje cene zlata i bitkoina sve se više razmimoilazi, praktično oduzimajući najvažnijoj kriptovaluti status „sigurne luke“ za kapital investitora.

Cene zlata i srebra su snažno oscilirale i dok je uglavnom sve bilo u padu, potražnja za dolarom i državnim obveznicama SAD beležila je rast. To je ukazivalo da (možda) svedočimo obrisima krize likvidnosti, ili ponajmanje straha od nje.

Prilike u Srbiji

Što se tiče prilika u Srbiji, Uprava za javni dug je objavila da je na aukciji 3. februara prodato 1.596.828 komada petogodišnjih dugoročnih obveznica, nominalne vrednosti 15,97 milijardi dinara, po stopi prinosa 4,55 odsto na godišnjem nivou. To predstavlja 53,23 odsto od ponuđenih 30 milijardi dinara. Na aukciji 12. februara biće ponuđene petnaestogodišnje obveznice denominovane u evrima, sa godišnjom kuponskom stopom od 5,1 odsto, ukupne vrednosti 200 miliona evra.

Kompanija Naftna industrija Srbije objavila je da je u 2025. godini ostvaren gubitak od poslovanja od 5,6 milijardi dinara, a razlozi su pad cene nafte na globalnom tržištu, međunarodne sankcije i gubici od rada Petrohemije.

Skupština Elektroprivrede Srbije usvojila je godišnji izveštaj o poslovanju za 2025. godinu prema kojem je ostvarena dobit u iznosu 42,3 milijarde dinara.

Kompanija Ahold Delhaize je zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži u Srbiji u septembru prošle godine. (kraj) dep/dj