SMIRIVANJE NA BLISKOM ISTOKU

Nakon višemesečne krize koja je uzdrmala svetsko tržište energije, tankeri ponovo plove kroz Ormuski moreuz, uz povremene blokade i logističke probleme. Prolaz je otežan jer se u moreuzu i dalje nalazi oko 80 postavljenih mina koje tek treba očistiti, pa brodovi moraju pažljivo da plove uz obalu Omana. Takođe, tenzije su i dalje visoke i povremeno dolazi do novih pretnji zatvaranjem i bezbednosnih incidenata, poput novih razmena vatre između Izraela i Hezbolaha, zbog čega je plovidba i dalje praćena oprezom i povremenim zastojima.

Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković izjavila je za RTS da će na tržištu energenata i dalje biti turbulencija, ali da se nazire stabilizacija. "Bilo je mnogo tankera natovarenih naftom koji su čekali ispred luka da se moreuz otvori. Sada nema opasnosti da će neko gađati tankere. Iranski zvaničnici su poručili da žele što pre da se vrate proizvodnji i izvozu sirove nafte, jer im je važno da obnove prihode. To ukazuje na postepenu normalizaciju situacije", objašnjava Putnikovićeva.

PAD CENE NAFTE

Cena nafte nastavila je da pada, jer trgovci očekuju brzo otvaranje Ormuskog moreuza nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Referentna svetska nafta Brent pojeftinila je za 4,3 odsto, na 79,61 dolar za barel. To je prvi put da se Brent trguje ispod 80 dolara od 3. marta, nekoliko dana nakon početka rata sa Iranom.

FOND ZA OBNOVU IRANA

Privatni fond od 300 milijardi dolara, osmišljen za pokretanje investicija u Iranu, predviđen je okvirnim sporazumom Sjedinjenih Američkih Država i Irana, rekao je izvor upoznat sa sporazumom za Rojters.

SMANJENA PROIZVODNJA SIROVE NAFTE

Proizvodnja ruske sirove nafte pala je u maju za oko pet odsto u odnosu na isti period prošle godine zbog ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu u Rusiji, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), navodeći da je proizvodnja od 8,7 miliona barela dnevno za 10 odsto ispod majskog cilja.

"Zbog kontinuiranih udara na naftnu infrastrukturu, smanjili smo prognozu ruske sirove nafte ove godine za 200.000 barela dnevno, na 8,95 miliona barela dnevno", saopštila je IEA, čije je sedište u Parizu.

RAST VREDNOSTI SPEJSIKSA

Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska, SpejsIks, pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.

Nekoliko dana nakon što se pridružila tehnološkoj berzi Nasdak u najvećem javnom kotiranju ikada, cena akcija SpejsIksa porasla je za više od 50 odsto, prenosi BBC.

Kompanija sada vredi oko 2,78 biliona dolara, dok onlajn maloprodajno i medijsko carstvo Džefa Bezosa trenutno vredi oko 2,66 biliona.

PRODUŽETAK ROKA ZA PREGOVORE

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) produžila je mađarskoj kompaniji MOL licencu za pregovore o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 1. jula, javila je Radio-televizija Srbije.

Američki OFAC je u utorak produžio i operativnu licencu NIS, takođe do 1. jula, čime se omogućava nastavak rada te kompanije, odnosno prerada sirove nafte. Prethodne licence – operativna i za pregovore o kupovini – važile su do 16. juna.

"NIS je dobio i kratko produženje licence za operativni rad do 1. jula, za koliko je i MOL dobio produženje licence za pregovore. Kompanija je i dalje izložena regulatornim, finansijskim i operativnim rizicima i moramo da nastavimo da radimo na tome da se Naftna industrija Srbije što pre skine sa liste sankcija američkog OFAC", rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

SPORAZUM AKCIONARA NIS SA MOL

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS), koji će stupiti na snagu samo ako se MOL i Gaspromnjeft dogovore oko kupoprodajnog ugovora i ako to odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine.

Sporazum, koji je prethodno usvojila Vlada Srbije, omogućiće da se, ukoliko MOL grupa postane većinski vlasnik NIS-a, nastavi razvoj te kompanije, snabdevanje srpskog tržišta i rad Rafinerije u Pančevu, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Osim potpisivanja kupoprodajnog ugovora, za završetak transakcije potrebna su i dodatna regulatorna odobrenja, a MOL grupa nastavlja pregovore sa Gaspromnjeftom o sticanju njegovog udela od 56,15 odsto u NIS.

MMF ZA VRAĆANJE AKCIZA

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je, posle uspešne treće revizije nefinansijskog aranžmana sa Srbijom, da bi nedavna smanjenja akciza na gorivo trebalo postepeno ukinuti do jula 2026. godine.

U saopštenju se navodi da su se vlasti obavezale da mere uvedene kao odgovor na šok cena energije zadrže privremenim, da nastave jačanje upravljanja fiskalnim rizicima i sprovođenje fiskalnih strukturnih reformi, uključujući unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim investicijama.

RAST BDP

Privreda Srbije ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a glavni pokretač rasta bio je sektor usluga, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U publikaciji "Trendovi za prvi kvartal 2026" navedeno je da je privatna potrošnja u ovom periodu, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, povećana za 4,9 odsto i doprinela pozitivnom kretanju BDP sa 2,9 procentnih poena.

NOVI PAKET PORESKIH ZAKONA

Srbija priprema novi paket poreskih propisa koji će se primenjivati od dana pristupanja Evropskoj uniji, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni razvoj (NALED), uz ocenu da je ključno obezbediti predvidivost, zaštititi mala preduzeća i paušalce i očuvati poreske olakšice za zapošljavanje, naročito lica sa invaliditetom i inovacije.

Kako se navodi, paket propisa donosi izmene u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV), akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana.

PRIPREME ZA IZVOZ U EU

Privredna komora Srbije (PKS) i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) početkom jula objaviće javni poziv za domaće kompanije koje izvoze ili se pripremaju za izvoz na tržište Evropske unije, kako bi se prijavile za program besplatnih konsultantskih usluga, saopštila je Komora.

Program se odnosi na oblasti dekarbonizacije poslovanja i usklađivanja sa regulativom održivih lanaca snabdevanja.

JAČANJE KREATIVNOG SEKTORA

Ministarski forum Berlinskog procesa o kreativnoj ekonomiji otvoren je u Herceg Novom, uz učešće ministara kulture i predstavnika zemalja Zapadnog Balkana i Evrope, a u fokusu su uloga kreativnih industrija u održivom razvoju, zapošljavanju mladih i regionalnoj konkurentnosti, saopšteno je iz Saveta za regionalnu saradnju (RCC).

Generalni sekretar RCC Amer Kapetanović izjavio je da Zapadni Balkan ne može biti konkurentan oslanjajući se samo na jeftinu radnu snagu, već da je neophodno jačanje kreativnih i inovativnih sektora.

DISPEČERSKI CENTAR ZA ŽELEZNICU

Srbija je platila 127 miliona evra za dispečerski centar za upravljanje i nadzor železničkog saobraćaja, da bi se osigurala veća bezbednost građana i prevoza robe, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

GAŠENJE BAZE VIZ ERA

Gašenje baze avio-kompanije Viz er (Wizz Air) u Srbiji ugrozilo bi na hiljade radnih mesta, a karte bi koštale pet do 10 puta više, izjavio je šef korporativnih komunikacija te kompanije Andraš Rado.

"Mi bismo, naravno, najviše voleli da sednemo sa predstavnicima države i da konačno nakon svega možemo da nastavimo poslovanje. Međutim, razmatramo i druge mogućnosti da obezbedimo nastavak tog poslovanja. Obratili smo se i EU, odnosno Evropskoj komisiji. I oni su sada uključeni u razgovore", kazao je Rado.

KRITIKE NA RAČUN TRGOVINSKIH LANACA

Evropska komisija uputila je oštre kritike na račun poslovanja trgovinskih lanaca u Hrvatskoj, ukazujući na nedostatak stvarne konkurencije, veštačko podizanje marži i prećutne dogovore koji direktno utiču na visok rast cena hrane, piše Demostat.

Komisija u izveštaju u okviru Evropskog semestra upozorava da Hrvatska ima jednu od najviših stopa inflacije u evrozoni, a jedan od razloga vidi u slaboj konkurenciji u sektoru maloprodaje i sporom prenošenju nižih troškova na krajnje potrošače.

CENE GORIVA U SRBIJI

U narednih nedelju dana litar evrodizela koštaće 217 dinara, a benzina 191 dinar, što je po tri dinara manje nego prethodne nedelje. Maksimalne maloprodajne cene dizela i benzina u narednih sedam dana biće niže za tri dinara. (kraj) elh/bdr/mk