Ulog su resursi, nacionalna i energetska bezbednost, a za male zemlje koje raspolažu rezervama glavna je dilema da li će profitirati od njih ili će ostati sirovinska baza velikih igrača.

Kako navodi Demostat, "kvaka” je u tome što su za nove tehnologije, digitalnu ekonomiju i zelenu energetsku tranziciju neophodne drugačije sirovine, kritični minerali i retki zemni elementi.

Poseban značaj oni dobijaju jer od njih zavisi i nacionalna bezbednost - nalaze se u svakom odbrambenom sistemu, od dronova i aviona do podmornica i opreme za komandne centre.

Od ukupno 34 elementa koja se smatraju kritičnim, lista je obuhvatila 14 minerala čija će se obrada odvijati u 13 zemalja članica Evropske unije (EU).

Nekoliko meseci kasnije objavljen je i spisak 13 strateških projekata van EU, među kojima je i projekat ",Jadar" iz Srbije, pa iako je taj projekat nedavno ušao u fazu "procene troškova i resursa" unutar projekta, Rio Tinto je istakao da ostaje u Srbiji i da i dalje veruje da je ovo ležište izuzetnog kvaliteta, s potencijalom da decenijama igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji Srbije i Evrope.

Sudeći po dokumentima koje je objavio Brisel, EU će najviše uložiti u rudarenje i preradu litijuma na koji se odnose 22 projekta na svojoj teritoriji.

Najviše projekata odobreno je Francuskoj, devet, sledi Španija sa sedam, Finska sa šest, po četiri će se razvijati u Portugaliji i Italiji, tri u Nemačkoj, dodaje Demostat.

Cilj koji je EU proglasila usvajanjem ovih pravila je da se do 2030. najmanje 10 odsto godišnje potrošnje pokrije iz sopstvenih rudnika, da se bar 40 odsto tih sirovina preradi u evropskim pogonima, a da bi 25 odsto trebalo da potiče iz reciklaže.

Lanci snabdevanja do sada su polazili iz Kine koja eksploatiše 60 odsto ukupne količine kritičnih metala i retkih zemnih elemenata, ali ta zemlja je u proteklih nekoliko decenija ulagala i razvijala kapacitete u preradi, pa 90 odsto obrađenih sirovina na globalno tržište dolazi iz njenih pogona.

Drugim rečima, ostvarila je gotovo potpunu kontrolu u lancima snabdevanja, a u međuvremenu, postala je druga ekonomija sveta što ju je uvelo u sve oštriju konkurentsku borbu sa zapadnim zemljama, pre svega sa Sjedinjenim Državama, ali i grupacijom koju obično nazivamo ",kolektivni Zapad"’.

Istina je da u značajne dobavljače nekih od kritičnih minerala spadaju i Rusija i Ukrajina, ali se u njihove rezerve trenutno zbog rata ne može pouzdati.

Sirovinama, takođe, raspolažu Kanada i Australija, ali u ovom trenutku nedovoljno za rastuće potrebe, čak i pod uslovom da se trgovanje odvija daleko izvan političkog uticaja.

Uz to, zapadne zemlje do sada nisu razvijale svoja ležišta kritičnih sirovina, nisu ulagale u rudarenje, čak su pred takozvanim ekološkim argumentima i zatvarale kopove.

Do sada je amrički predsednik Donald Tramp demonstrirao moć uvođenjem ekstremno visokih carina za kinesku robu, a u jednom trenutku i zabranom izvoza poluprovodnika i visokotehnološke elektronike u Kinu.

Na to je Kina odgovorila tako što je nekoliko retkih metala, sedam od 17 koliko ih prodaje Americi, stavila na listu kontrolisanog izvoza u SAD i time poziciju glavnog snabdevača retkim mineralima i zemnim elementima upotrebila kao džokera u pregovorima sa SAD.

Susret dva predsednika, Donalda Trampa i Si Đinpinga, krajem oktobra samo je na prvi pogled smanjio tenzije trgovinskog rata između dve vodeće ekonomije sveta.

Predah obema stranama omogućava konsolidaciju, presabiranje ko čime raspolaže i šta može da se iskoristi kao sredstvo za postizanje apsolutne dominacije na globalnom tržištu, zaključuje Demostat. (kraj) vip/ivt/dj