Ekonomske i ekološke posledice koje ne vidimo odmah

Prema dostupnim analizama, štrajkovi kontrole leta (ATC) između 2018. i 2022. godine,  generisali su oko 800 miliona evra troškova i prouzrokovali 3,7 miliona minuta zastoja. Uz to, došlo je i do emisije dodatnih 67 tona CO2. Kada se pogleda šira slika, štrajkovi kontrole leta od 2010. do danas koštali su evropsku ekonomiju 12 milijardi evra i uzrokovali preko 35.000 otkazanih letova.

Udari štrajkova: Najteži slučajevi u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji

Francuski aerodromi pretrpeli su višenedeljne štrajkove tokom 2023. i 2024. godine, uz pad tačnosti saobraćaja sa 80 na 71 odsto. Najteži dan zabeležen je u aprilu 2024, kada je u Parizu obustavljeno 75 odsto letova, dok je u Marseju procenat bio nešto manji odnosno 65 odsto. Poslednji talas nezadovoljstva u Francuskoj dogodio se 3. jula 2025, zahvativši aerodrome širom zemlje.

U Nemačkoj je u februaru 2023. godine, na sedam glavnih aerodroma, otkazano 2.300 letova , dok su tokom marta rad na određeno vreme obustavili aerodromi u Berlinu, Diseldorfu, Kelnu i Hamburgu.

Italijanski avio-sektor suočio se sa osam štrajkova u prva tri meseca 2025. godine, a celodnevni protest koji se dogodio 10. jula ove godine izazvao je ozbiljne poremećaje u redu letenja i radu aerodromskih službi. Novi talas nezadovoljstva najavljen je i za 26. septembar, kada će zemaljsko osoblje na aerodromima u Italiji stupiti u generalni 24-časovni štrajk, zbog čega će posledično doći do velikog broja otkazanih letova.

Putnici kao kolateralna šteta

Najveće posledice ovih dešavanja ipak trpe putnici, koji ostaju zaglavljeni na aerodromima, bez informacija, drugih opcija i sa propuštenim konekcijama. Pored organizacionih izazova, gomilaju se i troškovi, poput onih za alternativni za prevoz, smeštaj i ishranu. U zavisnosti od avio-kompanije kojom su planirali da lete, kao i okolnosti, te troškove putnici neretko snose sami, naročito ukoliko su imali planirane letove i avio-karte za niskotarifne avio-kompanije.

Pitanje odgovornosti: Kako reaguje industrija?

U kriznim situacijama, informisanost može biti presudna. Transparentna komunikacija i blagovremeno dobijena informacija mogu značajno umanjiti stres i smanjiti nezadovoljstvo putnika. Avio-kompanije često kasne sa obaveštenjima, ali ima i onih koje pokazuju proaktivnost čim se suoče sa mogućim štrajkovima. Među pozitivnim primerima je i srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija, koja ima praksu da o mogućim poremećajima u saobraćaju putnike informiše kroz društvene mreže i veb sajt.

Vreme je za reforme

Stotine hiljada otkazanih letova, milioni minuta kašnjenja i milijarde evra u gubicima jasno pokazuju da je potrebna hitna reforma načina na koji Evropa upravlja kontrolom leta i radnim sporovima. Bez toga, ovakvi poremećaji postaće pravilo, a ne izuzetak.

Šta putnici mogu da preduzmu?

Ukoliko planirate putovanje avionom, naročito u najaktivnijim periodima godine, odnosno tokom leta i velikih praznika, savetujemo da birate jutarnje letove koji su manje izloženi lančanim kašnjenjima. Kako bi vam informacije o eventualnim nepravilnostima bile dostupnije i da biste o njima bili pravovremeno obavešteni svoje letove rezervišite direktno kod avio-kompanija ostavljajući kontakt podatke, idealno broj mobilnog telefona i email adresu.

Dodatno, status svog putovanja možete proveriti i kroz sajt ili aplikaciju Flightradar24 gde se letovi prikazuju u realnom vremenu, kao i sva odstupanja. Takođe, nije loše da prilikom izbora putnog osiguranja, birate ono koje pokriva otkazivanje letova. (kraj) dep/dj