BEOGRAD -
Politikolog Dimitrije Milić smatra da ni kod zvaničnika, ni kod građana Srbije, ne postoji volja da se uvedu sankcije Rusiji, uveren da će se izvršna vlast, u slučaju pojačavanja pritisaka sa Zapada, umesto da pravi radikalne zaokrete, ipak odlučiti da se ne konfrontira sa stavovima većine građana.
Kao programski direktor organizacije Novi treći put, on je FoNetu izjavio da je problem Zapada što u komunikaciji nema jasno merljive kompenzacije za Srbiju da bi se ona odlučila sa sankcije Rusiji.
Da ona postoji, građanima bi bilo jasno i vidljivo zašto je određeni izbor napravljen, rekao je Milić u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.
Kako je ocenio, sentimenti građana su na ruskoj strani, "a možda čak nisu ni toliko proruski, koliko su antizapadni".
Sa druge strane, istakao je Milić, ekonomska razmena Srbije sa zemljama Evropske unije iznosi 35 milijardi evra godišnje, dok je sa Rusijom na dve milijarde evra.
On misli da te dve činjenice utiču na to koliko će Srbija moći da balansira između EU i Rusije.
Kada smo u martu i aprilu, kao organizacija, radili istraživanje oko ukrajinskog rata, pokazalo se da mediji haotično saopštavaju činjenice o Rusiji i Ukrajini, rekao je Milić i ukazao na vidljivu naklonost Rusiji i animozitet prema Zapadu.
Kada se pogleda na kraju dana, spoljna politika Srbije je ipak naginjala ka Zapadu, ocenio je on i podsetio na glasanje za rezoluciju u Ujedinjenim nacijama, sankcije Belorusiji, Briselski sporazum, kao i IPAP sporazum sa NATO.
Milić predviđa da će se politika nove Vlade Srbije nastaviti u tom smeru spontano i po prirodi, ali misli i da će biti izjava zvaničnika koje će biti naklonjene sentimentu biračkog tela koje naginje Rusiji, kako bi se stavilo do znanja da to nije neka "ultra prozapadna vlada".
Govoreći o ulozi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i EU, on je predočio da SAD suštinski nikada nisu otišle iz regiona.
On smatra da su SAD zaslužne za rešenje svakog probema u regionu, dok Unija ima veliki problem efikasnosti odlučivanja, jasne politike i kredibiliteta.
Prema viđenju Milića, sada je teško predviđati scenarije kako će zemlje EU reagovati na pitanja energetike i nestašice ruskog gasa.
Kako je podsetio, kada su zemlje EU pravile strategije, bilo im je važno da izbace ugalj, a prirodni gas je bio srednje rešenje do prelaska na obnovljive izvore energije.
U ovakvoj situaciji teško je prognozirati kako će se te strategije, koje su pripremane na 10 do 15 godina, sada menjati u periodu od nekoliko meseci, rekao je Milić. (kraj) zvs/ivt
