U okviru reformskog paketa obrađene su pravne procedure za deportovanje migranata kojima je odbijen zahtev za azil i vizne restrikcije prema državama sa čijih teritorija dolaze ilegalni migranti. 

EU će uveravati matične države koje su nevoljne da prime migrante koje je EU odbila da to ipak učine, osnažiće savetovanje migranata da ne dolaze nelegalno, uz povećanje blagodati od povratka u zemlju rođenja. 

EU će pomoći povratnicima da se reintegrišu po povratku u domovinu.

Ostali elementi planova uključuju uspešnije pravne i operativne postupke za deportaciju migranata, korišćenje razvojne pomoći ili oganičenje viza za ubeđivanje država da vrate svoje državljane. Prema Evropskoj komisiji, teritorije koje su migranti možda prešli, kao deo puta ka Evropi, mogu takođe biti ubeđene da uzmu tražioce azila, prenosi Dojče vele. 

Margaritis Šinas je na konferenciji za novinare naglasio da nije tajna da Evropska unija do sada nije dobro vodila politiku povratka migranata, a na tviteru potom precizirao da EU "gradi novi ekosistem povratka (migranata) — pojačavajući saradnju sa trećim zemljama na readmisiji, poboljašvajući naš okvir upravljanja". 

Evropska unija nastoji da preispita migracionu politiku od 2015. godine, kada je više od milion migranata nelegalno ušlo na teritorije njenih članica, "što je izazvalo jednu od najvećih posleratnih političkih kriza, dok su se nacije prepirale oko toga ko treba da preuzme odgovornost za migrante", navodi Dojče vele. 

Razdor među članicama EU doveo je do toga da, nakon što je Evropska komisija prošlog septembra predložila opsežne reforme, Brisel sada izađe sa ovim reformskim paketom. (kraj) dep