"Kad sam se zaposlila u Gradskom centru za socijalni rad, to je bilo preko konkursa, što sada mnogima zvuči neverovatno. Tada su mi koleginice sa fakulteta maltene zavidele. Sada me je, ponekad, zaista sramota da kažem gde radim, zato što ljudi imaju negativan odnos. Odmah se stvori gard prema meni", objasnila je Mirković.

Prema njenim rečima, ponekada se o centrima za socijalni rad razvijaju i čitave teorije zavere kako imaju veze sa agencijama za usvajanje dece.

"Priča se kako mi krademo decu, otimamo i prodajemo u inostranstvo za ne znam kakav novac, što, naravno, nije tačno", izričita je Mirković.

Druga stigma sa kojom se suočavaju zaposleni u centrima za socijalni rad je to da ništa ne rade, što ona oštro demantuje.

"Kažu, vi ste neradnici, a mi radimo kao na traci i radimo veoma odgovoran i stresan posao, koji i emocionalno i fizički iscrpljuje. Ima koleginica i kolega koji itekako trpe na zdravstvenom planu, baš zbog toga što rade ovaj posao", ukazala je Mirković.

Statistika kojom raspolažu u Centru za socijalni rad pokazuje da se po zaposlenom godišnje obrađuje oko 350 predmeta i zahteva, dok je u Evropi preporuka da to bude oko 30.

Zbog tog disbalansa i deset puta više predmeta nego što je optimalno, zaposleni u centrima za socijalni rad se često osećaju nemoćno i frustrirano, jer ne mogu na najbolji način da pomognu najosetljivijim kategorijama stanovništva.

"Nemamo dovoljno ni resursa, ni podrške države. Pušteni smo da budemo u prvim borbenim redovima ili rovovima, krivi smo i kada reagujemo i kada ne reagujemo", primetila je Mirković.

Ona ne negira mogućnost zloupotreba, ali misli da one, ako ih ima, kreću sa vrha i podrazumevaju da se angažuju samo neki pouzdani zaposleni, "koji će da odrade to što treba" .

"Pred svake izbore govori se o zloupotrebama jednokratnih novčanih pomoći. To su neke stvari koje mi kao zaposleni ne možemo da pokrećemo, zato što nemamo dovoljno dokaza. Neki postupci su, navodno, pokrenuti, ali na tome se završilo", kazala je Mirković.

Ona je i glavna poverenica sindikata sindikata Nezavisnost u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, koji je 24.februara, nezadovoljan uslovima rada, stupio u štrajk, uz minimum procesa rada.

"Nemam utisak da postoji dobra volja da se odgovori na pravi način na bilo koji od naših zahteva, koji su vrlo osnovni i koji su posledice toga što jednostavno više ne može da se radi u potpuno urušenom sistemu socijalne zaštite", predočila je Mirković.

Od 17 beogradskih opštinskih odeljenja Centra za socijalni rad, samo Lazarevac nije u štrajku. Procene su da štrajkuje oko 250 do 280 ljudi.

Njihovi zahtevi usmereni su na povećanje plata, povećanje broja zaposlenih i određivanje normativa, jer smatraju da im se obim posla im duplirao. Jedan od zahteva je i poštovanje Kolektivnog ugovora iz 2019. godine. (Kraj) zvs/bom/dj