"Problem je dinamika, sve već jako dugo traje i potpuno je jasno da ga oni samo puštaju da svoj život završi na slobodi. Čini mi se da će ostati na onome: stvarno smo hteli, ali to je viša sila", smatra Radulović nakon bezboroj otkazanih ročišta, ponovo preživljenih trauma i konačne dijagnoze da Miroslav Mika Aleksić, optuženi, ali još uvek ne i osuđeni za zlostavljanje, ima kancer.

Nakon hrabrog svedočenja Milene Radulović, i njene koleginice koje su zadobile isti ili slličan ožiljak, istupile su i iznele svoje priče. Uprkos svemu, nije bilo uzalud.

"Izašle smo koliko-toliko žive i zdrave iz svega. Mlade smo i ipak ima života ispred nas. Uradile smo veliku stvar i svašta se promenilo. Postigli smo ono što je najvažnije, da od 2021. on više nijednu devojčicu nije povredio i obeležio na ovaj način. Pobeda je na kraju uvek na dobroj strani, ona je naša. Imali smo veliku podršku javnosti i to je ono što ostaje", smatra Radulović.

Kao pozitivnu promenu ona vidi i mnogo veći oprez i pozornost javnosti, jer, kako ističe, zlostavljači i pedofili su uvek u blizini žrtava.

"Roditelji su sada mnogo oprezniji. Takođe, čini mi se da je svima jasno da će javnost reagovati na razne loše stvari na koje, možda, institucije neće reagovati. Zato se nadam da i zlostavljači, barem ovi u sferi poznatih ličnosti, sada ipak dva puta razmisle i ne ponašaju se raskalašno kao nekada, a ima ih stvarno mnogo", kazala je Radulović.

Velika polemika u javnosti povela se zbog predloga da se kao posebno krivično delo uvede "obljuba bez pristanka", što su brojni stručnjaci, ali i same žrtve, protumačile kao uvođenje "lakšeg oblika silovanja" i relativizaciju tog zlostavljanja.

Po svemu sudeći, zbog burnih reakcija i negodovonja, to se neće dogoditi. Ipak, Radulović smatra da sama takva ideja svedoči da institucije i zakonodavce nije briga.

"Zaista ne mislim da moj slučaj namerno traje toliko dugo, ne mislim da je u pitanju nekakva teorija zavere, mislim da jednostavno njima samo to nije važno, odnos prema takvim stvarima nije važan. Da je važan, pozabavili bi se time na pravi način i ne bi predlagali zakone kao što je 'obljuba bez pristanka'. Čini mi se da sistem svako malo zakaže pred našim očima", primećuje Radulović.

Ona smatra i da se nadležni u pravosuđu i ostalim i institucijama ne bave stvarima koje su zapravo njihov posao.

"Njihovo gledanje na silovanje, njihov odnosi prema ženama je toliko zastareo. Njihov posao je da razumeju određene pojave da bi o njima mogli da sude. Oni se ne trude da prate ono što se dešava na tom polju u svetu, niti se bave psihologijom i ne znaju za već dobro poznati odgovor tela, kao što je zamrzavanje. Zato se i dalje u Srbiji podrazumeva da je silovanje isključivo sa teškim telesnim povredama, batinama, teškim otporom i na kraju savladavanjem žrtve", ukazala je Radulović.

Stigma zbog njenog javnog priznanja da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja ostaje, ostaju i rane koje teško zaceljuju i mogu ponovo da se otvore, pa priznaje da je pri dolasku do FoNetove redakcije odabrala duži put, kako ne bi prošla pored škole glume u kojoj je doživela zlostavljanje.

"Zar nisam ja ta 'silovana glumica' ", to je jedna od "etiketa" koju nosi i sa kojom živi.

"Ipak, za jedne je to stigma, a za druge sam ja heroj. To je taj balans, dobri ljudi su razumeli, oni su na mojoj strani, to su ti ljudi koje srećemo i na protestima, koje srećemo i ispred 'Ribnikara', to je moj Beograd", poručuje ona i ističe da stigma može i da poveže ljude.

"Možemo da budemo tu jedni za druge, da razumemo jedni druge, da se zagrlimo iako se ne poznajemo, da delimo i radost i patnju i nepravdu... Barem nismo sami", zaključila je Radulović. (kraj) ts/bom/dj