Olga Davidović savetuje da visinu treba meriti dva puta godišnje, a alarm je ukoliko dete ne raste godišnje više od četiri centimetra. 

Ona ukazuje i na to da nizak rast često nije samo "kozmetički" problem, već i moguči indikator nekih drugih zdravstvenih problema, poput kardioloških, imunoloških ili genetski urođenih sindroma.

Olga Davidović ističe i da je za roditelje u Srbiji prednost to što će, ukoliko lekar utvrdi da je neophodno da dete prima hormon rasta, to biti omogućeno besplatno, uz recept. Ipak, da bi terapija bila delotvorna nužno je obratiti se na vreme, a nažalost, u Srbiji je prosek da  roditelji dete kod endokrinologa odvedu sa 12 godina, što je, uglavnom, kasno.

Ona navodi i podatak da čak 85 odsto dece dostigne svoju potencijalnu visinu pre puberteta - što znači da rečenica koju smo godinama slušali da će dete izrasti u pubertetu, sudeći po endokrinolozima i njihovim studijama, nije tačna.

 "Imamo zabrinute roditelje čije dete ima 12-13 godina i zaostaje, najniže je u razredu, a kada ih pitamo kada ste to primetil, odgovor je uglavnom - odavno, ali nismo se obratili na vreme", upozorava sagovornica FoNeta, dodajući da se nedostatak hormona rasta utvrđuje rutinskim i bezbolnim pregledima.

Sa druge strane, Olga Davidović, navodi i primer jedne majke koja nije bila zadovoljna ni natprosečnom visinom od 188 centimetara koju je njen sin dostigao. 

Ona primećuje da, pored zdravstvenih tegoba, deci niskog rasta može da bude uzdrmano i samopouzdanje, zato je potrebna potpora roditelja, ali i vaspitača, nastavnika, psihologa i pedagoga.

"Deca umeju da budu prilično okrutna. Ipak, mislim da se to ne odnosi samo na nizak rast, nego na bilo koji drugi nedostatak. Svi smo prolazili kroz faze u kojima nismo idealni i po nekim utvrđenim merilima. Savetujemo da se sa decom razgovara, da se sa lekarima razgovara, da se uključe, ukoliko treba i ostali stručnjaci. Da se detetu izgradi samopouzdanje, da se odupre. Ako mu neko kaže 'ti si mali, ili ti si mala', da odgovori: pa dobro, mali sam ali sam sladak ili mala sam, ali sam slatka", objašnjava Olga Davidović.

Ona podseća i na to da se osobe niskog rasta neretko suočavaju i sa fizičkim barijerama i nedovoljnom pristupačnošću.

"U mnogim stambenim zgradama nemamo ni rampu za invalidska kolica, postoje samo stepenice, zato ne treba da nas čudi to što se ne vodi dovoljno računa o tome da neke stvari budu prilagođene i dostupne osobama sa niskim rastom - poput platformi za ulazak u autobus ili previsokih polica u prodavnicama. To je nešto čime planiramo da bavimo kao Udruženje, borićemo se sa naše strane", kazala je Davidović.

Ona ističe i lični primer, njen sin je rođen u terminu, sa težinom od 3.800 grama i dužinom od 55 centimetara, iznenada je sa šest godina počeo da zaostaje sa visinom.

"Čak i oni koji su bili niži od njega su ga prerasli. U tom trenutku se zapitate šta se dešava - lepo jede, zdravo je dete. Krenuli smo sa ispitivanjem i ustanovili da ima nedostatak hormona rasta i krenuo je sa terapijom ", priseća se Olga Davidović čiji sin sada ima 20 godina i visok je 181 centimetar.

"On je sve to mnogo bolje podnosio nego ja, iskreno. Mi roditelji smo tu uvek više u panici i više smo u problemu nego oni. Kad je odlazio na ekskurziju, on je sam sebi davao terapiju,  potpuno je bio navikao  na bockanje iglicama koje imaju šest milimetara. Poenta je u tome da sve može da se reši na vreme i da ta deca budu srećna, vesela i da se razviju u srećne i zadovoljne momke i devojke. Zato podižemo svest kao udruženje - roditelji, javite se na vreme", poručila je predsednica Udruženja HORAST. (kraj) djv/ts/bom/dj