"Ono što treba da znamo jeste da više od 300.000 ljudi ne zna da ima dijabetes. Zato apelujemo na građane koji imaju predispozicije za dijabetes tipa 2 da se jave lekaru i urade potrebne analize", rekla je Marković.

Kao simptome na koje treba odmah reagovati istakla je učestalu žeđ, učestalo mokrenje, gubljenje na telesnoj težini, umor ili zamućenje vida.

Govoreći o životu sa dijabetesom, ona je istakla da je, uz redovno uzimanje terapije, od presudnog značaja da oboleli budu informisani o bolesti, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao i da redovno odlaze na kontrole kako bi sprečili razvoj komplikacija.

Marković je ukazala da savremeni senzori za kontinuirano praćenje nivoa šećera u krvi značajno olakšavaju kontrolu bolesti, ali da nisu dostupni svim osobama sa dijabetesom tipa 1.

"Dijabetes traje 24 sata dnevno, 365 dana u godini, a ne 15 dana koliko traje jedan senzor. Zato apelujemo na Republički fond za zdravstveno osiguranje, Stručnu republičku komisiju za dijabetes i Ministarstvo zdravlja da prošire dostupnost senzora", rekla je Marković.

Govoreći o stigmi, Marković je ocenila da se osobe sa dijabetesom i dalje suočavaju sa brojnim predrasudama koje proizlaze iz neinformisanosti, poput uverenja da je bolest isključivo posledica nezdravog načina života ili da je zarazna.

Kako je navela, odrasle osobe sa dijabetesom često nailaze na diskriminaciju prilikom zapošljavanja ili na radnom mestu, gde nadređeni i kolege ne razumeju njihove potrebe, uključujući odlaske na redovne lekarske kontrole.

Dodala je da se osobe sa dijabetesom ipa 2, koje su često gojazne, suočavaju i sa osudama zbog fizičkog izgleda, dok stigma neretko utiče i na partnerske odnose.

"Dešava se da kada partner ili partnerka sazna da, eto, njihov partner ili partnerka ima dijabetes, dolazi do razlaza. Nekada čak i treća lica imaju uticaj na njih. Ja sam mislila da je to nemoguće, ali prosto, da, moguće je", primetila je Marković.

Ona je upozorila da su predrasude prisutne i kada je reč o deci sa dijabetesom, a procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 5.000.

Prema njenim rečima, i dalje postoje otpori da se deca sa dijabetesom upišu u vrtiće i škole ili da im se omogući adekvatna podrška tokom boravka u obrazovnim ustanovama.

Zbog nedovoljne informisanosti, deci se ponekad uskraćuje učešće na ekskurzijama, rekreativnoj nastavi i izletima, zbog čega je, kako je istakla, neophodna sistemska edukacija nastavnika i vaspitača kako bi se uklonila stigma i obezbedili jednaki uslovi za svu decu.

"Mislim da je potrebno nekako sistemski to sve rešiti, te probleme, da bismo i to nastavno osoblje više informisali i edukovali, ali je to potrebno da ide od države, od sistema", zaključila je Marković.(kraj) djv/bom