"Kao čovek koji je ušao u osmu deceniju, duže od 70 godina svedočim izostanku svake političke pronicljivosti, ali ono što vidim je podela koja ide po svim šavovima", rekao je Kostić koji upozorava da je Srbija ušla "u civilizacijsku perverziju" i "groteskni prekid" između generacija."Poput onog čoveka koji rekao da ima ćerku koja je blokader, on bi voleo da bude streljana, u kojoj deca mrze svoje roditelje, dede i babe, a dede i babe se na neki način spremaju za osvetu svojim unucima", naveo je Kostić i dodao da mu ne pada na pamet da on "boji svet svoje dece i unuka".

Prema njegovim rečima, studentska pobuna je društvo izvukla iz letargične konstatacije da mlade interesuje isključivo da "odlete" preko granice.

Studenti su jedna tranzitorna kategorija, smatra on, jer će za dve, tri, četiri godine oni biti na strani od koje se sada ponekad ograđuju.

Ali, dodaje Kostić, da nije bilo njih u ovom periodu iza nas, ne bi se porodila nada.

"Dete je zdravo, ocena je 10 i ta nada je sada, nažalost suočena sa jednom godinom koja će, iako je 2025. bila teška, biti još teža. Zašto? Zato što je sad problem kako da se ta porođena nada realizuje, kako da to postane jedna zrela osoba koja će umeti da svima nama omogući da ono što smo sanjali postane realnost", rekao je Kostić.

On ističe da su studenti lideri u nečemu što je društveni mozaik i da imaju mnogo veći udeo u budućnosti nego što ima on, ali dodaje: "I ja sam živ".

"Hoću da kažem - moraju i oni da pokažu izuzetno razumevanje, jer tu sada postoji jedno radikalno odbijanje, recimo tih stranaka. Pa, mnogi od tih ljudi su pljuvali krv, bili gaženi do te mere", objasnio je Kostić.

Prema njegovim rečima, Srbija može da se voli na više načina, jer nema jedinstvenog načina za ljubav i ono što se naziva patriotizmom."Hajde da saslušamo jedne i druge. Slušao sam mnoge od tih mlađih ljudi, slušam svoje sinove i gotovo izbegavam te razgovore jer počinju sa - 'nisi u pravu pod jedan, dva, tri, četiri'. Onda kad konstatujem da su sve četiri tačake zapravo zaista moja greška, shvatim da pomalo bivam prevaziđen. Ali, hajde da se međusobno ipak slušamo", apeluje Kostić.

Upitan kako prevazići podele u društvu, Kostić je rekao da je Srbija društvo koje živi na narativima, a ne realnosti.

"Sećam se jednog velikog košarkaša koji je rekao u svoje vreme - ja više mrzim, recimo, Zvezdu nego što volim Partizan ili obrnuto, to je sasvim svejedno. Tako da ovo kod nas postaje neka vrsta karakteristike koja ne traži razlog", napomenuo je on.

Kostić je ukazao da Srbija "u tim mržnjama" ima dugo istorijsko iskustvo isključivosti, a vlast se u ovom trenutku opasno igra sa takvom podlogom.

Na pitanje kako voditi dijalog, Kostić prenosi svoje iskustvo dok je vodio Akademiju, da ljudi hoće da saslušaju drugo mišljenje - pod uslovom da taj razgovor bude isključivo onako kako oni misle da treba da bude i ako je moguće da se izgovaraju reči doslovce kako bi ih oni napisali.

"Nemamo kondiciju da budemo u razgovoru sa neistomišljenikom. Ja sam u jednom trenutku, kad su napadali da ja mrzim ovog ili onog, rekao ne mrzim apsolutno nekoga. Nemam više vremena za mržnju, ali imam političke neistomišljenike", rekao je Kostić.

"Moramo da se slušamo, ne uvek da prihvatimo, ali da saslušamo. Za to će nam trebati, ja se bojim, onoliko vremena i onoliko energije sa kojima smo tu vrstu mogućnosti uništavali poslednjih decenija", ocenio je Kostić.

Govoreći o tome šta je uloga SANU, Kostić ističe da o Akademiji najčešće diskutuju ljudi koji ne bi znali u Kneza Mihailovoj da pokažu prstom gde se ona nalazi.

"Kažu, vi se niste oglašavali ni oko čega. Ne - u proteklih par meseci Akademija se oglasila oko bar 10 stvari. Kada im to kažete, oni se, recimo, iznenade", rekao je on.

Kostić tvrdi i da je Akademija aktivnija, naprednija i modernija nego što je to društvo u kome se nalazi, "jer je ovde politika pojela život".

"Mnoge važne stvari se događaju, ali se to ne primećuje. Bila je jedna velika konferencija o kulturi u SANU, koja našu štampu uopšte nije interesovala. A onda, i u toj istoj štampi - zašto Akademija ne podigne svoj glas protiv stanja u kulturi", naveo je on.

Kostić je uveren da ovo nije najteži trenutak u kojem se Srbija našla, podsećajući da su društvo i država "izdržali svašta".

"U Srbiji još ima potencijala, niko u Srbiji nije gladan, a ja se nadam da ima dovoljno energije za međusobnu ljubav kada malo zaboravimo ove naše zađavice. I da počnemo ponovo da se ove 2026, ako je moguće, malo više smejemo", rekao je Kostić i naveo da je smeh najveći oblik otpora autoritarizmu.

"Diktature, autoritarnost ne podnose humor, on ih vređa", istakao je Kostić. (kraj) vbr/ivt/bdr