Ministarstvo zdravlja je zabrinuto zbog toka i maha kog epidemija korona virusa, ali i njegovog mutiranog soja, pokazuje na području cele zemlje.

Zamenik predsednika Nacionalnog udruženja direktora pogrebnih zavoda dr Lorens Konjana kaže da je najveća stopa smrtnosti na zapadnom i istočnom rogu države, gde su najveći problemi u vezi sahrana preminulih od posledica kovida.

Proizvođači kovčega žale se na nedostatak sirovina, dok građani preko društvenih mreža negoduju zbog kašnjenja u sprovođenju pogreba i nedostaka sanduka.

Broj pozitivnih na korona virus porastao je tokom drugog talasa sa manje od 3 000 dnevno početkom decembra 2020. godine na više od 20 000 dnevno, u čemu je udeo mutiranog soja 90 odsto.

Članovi asocijacije proizvođača kovčega zamoljeni su "da budu osetljivi na ovu novu nacionalnu potrebu", pa rade duple smene da bi zadovoljili tražnju porodica preminulih.Dr Konjana, kao zamenik predsednika Nacionalnog udruženja pogrebnika, navodi da je "samo u poslednjih nedelju dana  jedan proizvođač napravio 2 000 sanduka" i da je cilj  svakog proizvođača "da proizvede između 3 000 i 4 000 kovčega nedeljno".

Tokom pandemije došlo je i do poremećaja cena na tržištu sirovina i repromaterijala, pa je ono što je koštalo 4,12 evra poskupelo na 9,89  - 10,71 evra, preračunato iz lokalne valute.

Problem dodatno komplikuje činjenica da mere prevencije korona virusa nalažu da sahrana mora biti obavljena u roku od pet dana od smrti neke osobe, s tim da su u rok uračunati i vikendi. 

Uz to, korona virus ne zaobilazi ni zaposlene u radionicama za proizvodnju kovčega.

Sa druge strane, vreme razmetanja na sahranama je prošlo, više se ne gleda na to od kog je materijala kovčeg i kakva mu je unutrašnjost. Sada se kovčezi prave i od sirovog drveta.

Tokom juna i jula 2020. godine završen je prvi talas pandemije i život se počeo da vraća u zemlju sa 59,7 miliona stanovnika, da bi se drugi talas potvrdio kao mnogo ubitačniji, ali i nepredvidiviji. (kraj) dep