Ukupan kontejnerski teretni promet smanjen je za 10,5 odsto u odnosu na 2025. godinu, unutrašnji prevoz za 13 odsto, uvoz za 15 odsto, a izvoz za 4 odsto, navodi se u analizi.

Razlozi su stagnacija ekonomije, sankcije, poteškoće sa međunarodnim plaćanjima i visoka cena zaduživanja. Pad uvoza smanjuje potražnju za devizama, što dovodi do prividne stabilnosti ili jačanja rublje, ali to nije znak zdravlja već izolacije i slabljenja ekonomije.

Sankcije odsecaju Rusiju od globalnih lanaca snabdevanja, čineći trgovinu neisplativom zbog zatvorenih tržišta, tehnološkog embarga i komplikovanog plaćanja. Zamena uvoza domaćim proizvodima nije uspela jer "sopstvene robe gotovo da nema".

Kupovna moć stanovništva je opala. Bankroti fizičkih lica porasli za 32 odsto, dospeli neplaćeni krediti za 33 odsto u 2025, a do kraja 2026. očekuje se rekordnih 1,6 triliona rubalja dospelih kredita.

Velika ulaganja u vojnu industriju podstakla su inflaciju, referentna kamatna stopa Centralne banke iznosi 15,5 odsto, krediti su nedostupni biznisu.

Poreska reforma od 2026. uključuje povećanje poreza na dobit za 5 odsto, PDV sa 20 na 22 odsto, smanjenje praga za pojednostavljeni poreski sistem sa 60 na 20 miliona rubalja i ukidanje povlašćenih režima – što dovodi do masovnog zatvaranja kompanija, prelaska u sivu ekonomiju i slabljenja preduzetništva.

Rat je pretvorio budžet u instrument servisiranja vojske: odbrambeni rashodi u 2025. dostigli 17 triliona rubalja (41 odsto svih izdataka), stvarajući budžetsku rupu od 5,7 triliona rubalja koju poreske promene krpe prebacivanjem tereta na preduzetnike i stanovništvo.

Primer krize je region Kuzbas (ugljena industrija): proizvodnja uglja pala za 7 odsto - na 15,8 miliona tona u januaru 2026; prerada za 7,9 odsto, izvoz za 15,5 odsto.

U prošlog godini je izgubljeno 4.000 radnih mesta, a oko 30 od 150 preduzeća ugroženo zatvaranjem. Regionalni budžet izgubio je 36 milijardi rubalja zbog sankcija, konkretno zbog zatvorenog evropskog tržišta od 2022, i dodatnih ograničenja SAD 2024–2025, te porasta železničkih tarifa za 50 odsto.

Ekonomija više ne funkcioniše u interesu stanovništva, već je u "negativnoj ravnoteži" – drži se na površini ratnom proizvodnjom, ali uništava sopstvene buduće kapacitete, sa prognozama usporavanja rasta BDP-a na 0,5–1,5 odsto u 2026. i rizikom recesije, zaključuje se u analizi Demostata. (kraj) elh/dj